• 14

Privatni ili državni sektor: Gde je lakše raditi?

Posao od 7 do 15h za prosečnu platu ili od 9 do 17h (i duže) u boljim uslovima rada? Nekad je teško izvagati gde je lakše, s obzirom na to da su želje, ambicije, potencijali i prioriteti ljudi - potpuno različiti

  • 14
Razlika između odustajanja i opravdanog prekida poslovanja je velika

Prosečna zarada u privatnom sektoru iznosila je 55.787 dinara / Foto: Shutterstock

Odgovor na ovo pitanje ponekad je ravan odgovoru na pitanje šta je starije: jaje ili kokoška? Nije lako tačno odgovoriti, jer bez obzira na pošalice o državnom poslu, zbog određenih beneficija i onoga što danas zovemo sigurna plata, ta radna pozicija nije svačiji krajnji domet.

Podsećamo vas ponovo na prednosti i mane oba sektora:

Većina radnih pozicija u državnom sektoru podrazumeva prosečnu platu, ili malo iznad toga, dok u privatnom sektoru možete da se izborite za dosta bolje uslove: plata ne mora da bude fiksna, i ako ste dobar stručnjak u svom poslu, ona će zavisiti od vašeg iskustva, veština, godina rada.

S druge strane, zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i FREN. Više o tome OVDE.

Prosečna zarada u javnim preduzećima iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 dinara.

Dakle, to su te dve strane medalje, i činjenica je da se korona kriza lošije odrazila na privatna poslovanja, pre svega na turizam, ugostiteljstvo. Kada se dese ovakve vanredne situacije, činjenica je takođe da ste, uslovno rečeno, sigurniji u državnom, nego u privatnom sektoru.

Grafički dizajn i dalje dominira

Frilenseri često imaju pune ruke posla / Foto: Shutterstock

U privatnom sektoru je teže dobiti i odmor, odnosno bolovanje, a broj dana je često ograničen na maksimum 20 dana, što je u državnom sektoru na višem nivou, posebno uzimajući u obzir godine staža i prirodu posla. Tu je i radno vreme.

Duže ostajanje na poslu? 1:0 za državni sektor

Evo konkretnog primera zašto se rad u državnom sektoru "više isplati": ako radite do 14 ili 15 časova, nakon posla možete da stignete da pokupite dete iz škole/vrtića, odete do banke ili završite neke druge obaveze, koje vam radno vreme "od 9 do 17" često ne dozvoljava.

Osim toga, šanse za prekovremeni rad su manje u državnom sektoru, dok je to u privatnim firmama česta pojava. Posebno sada, u radu od kuće, prema iskustvu nekih zaposlenih - poslodavci traže od njih da rade po 12h dnevno, da proveravaju mejlove usred noći, ako sarađuju s kolegama iz inostranstva.

Ipak, ako se ponovo "nagnemo" na stranu privatnog sektora, programeri, grafički dizajneri, analitičari i mnogi drugi s traženim veštinama, bukvalno mogu da postavljaju uslove, jer je reč o "zakonu ponude i potražnje". Da, ima ih sve više, ali i kompanije žele najbolje profesionalce samo za sebe, pa su spremne da plate.

Novac, dinari, novčanik

Prosečna zarada u javnim preduzećima iznosila je 72.383 dinara / Foto: Shutterstock

Osim toga, mnogi su napustili "tapkanje u mestu" u nekom državnom preduzeću, jer im je posao biti monoton, nisu napredovali - ni lično ni profesionalno, a plata je ista bez obzira na sve. Želeli su podsticaj, izazove, pa su sami pokrenuli biznis i nisu se pokajali. Naročito sada, u jeku društvenih mreža.

Ova druga opcija je ujedno i rizičnija, jer morate sami sebi da uplaćujete doprinose, da svaki mesec razmišljate kako da zaradite za sledeći i tome slično, ali imate slobodu: kretanja, izražavanja stavova, ugovaranja poslova... Izašli ste iz zone komfora.

Na prvoj liniji fronta

Treba, ipak, i ovo uzeti u obzir: tokom pandemije, neki zaposleni u privatnom sektoru su bili na prvoj liniji odbrane u borbi protiv korone, ali je dobar deo njih prešao na rad od kuće. Ali, kako ne bismo pravili paralelu između dizajnera i lekara, iz jasnih razloga, uzmimo za primer zdravstvene radnike zaposlene u državnom/privatnom sektoru.

S obzirom na pretvaranje velikog broj bolnica, pa čak i porodilišta u Kovid centre, veliki broj radnika u zdravstvu nije mogao da bira: nosio je tri sloja uniforme svaki dan i lišio se nekih osnovnih potreba na osam sati dnevno, kako bi brinuo o pacijentima.

Privatne klinike su, međutim, prestale sa radom tokom pandemije. Doktori su uglavnom bili u obavezi da se posvete pojačanom obimu obolelih u državnim ustanovama, ali je ostatak osoblja (medicinske sestre, tehničari, spremačice, finansijski službenici, sekretarice) čekao da prođe kriza, kod kuće, uz povremeno dolaženje na posao.

Ova korona kriza će nastaviti da definiše i menja tržište rada, na globalnom nivou, pa je tako teško predvideti šta nam donose naredne godine.

Dolaze nova zanimanja, nove veštine, pa će i državni sektor morati da se prilagodi tim promenama, a onaj ko se obuči za "tražene stvari" - moći će da bira gde želi da radi i pod kojim uslovima.

Gde ste vi zaposleni?

Glasajte

Video: Da možete da birate koliku biste sebi platu dali?!

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Aa

    Ako si ambiciozan bolje privatni a ako nisi a želiš ladovinu onda državni. Ako si pravnik bolje da si advokat nego da radiš u nekom sudu itd...

  • Jovan

    Državni posao Djordje Čvarkov Dragan (jove) Torbica i Boškić sve su pokazali

  • Jovan

    Državni

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke