• 1

Male pivare isplativ biznis u Srbiji: Šta vam treba od opreme i koliko će to da vas košta?

Pivskog ječma, od koga se proizvodi pivski slad, zatim hmelja, koji daje gorčinu i koji je obavezan sastojak u proizvodnji zanatskog piva, u Srbiji ima dovoljno, a hmelj bismo mogli da proizvodimo i za izvoz

  • 1
Pivo, maska, konobar, piće, alkohol, koronavirus

Foto: Tanjug/AP

Povodom pitanja zainteresovanih povratnika u šta da ulažu svoj novac, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija s prof. dr Janom Кižgecijem i Dejanom Smiljanićem, predsednikom Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije, poručuju da proizvodnja zanatskog piva u mini pivarama može da bude isplativ posao.

Prema podacima Privredne komore Srbije, koje je dostavio samostalni savetnik Stefan Nikolić, u Srbiji trenutno ima oko 40 registrovanih zanatskih pivara. Samo u Beogradu ih ima više od 10, a razlog tome je u relativno velikoj potražnji beogradskog tržišta. Zanatski proizvođači piva iz Srbije ne proizvode velike količine, ali asortimanom piva proširuju ponudu na tržištu.

Iako su instalisani kapaciteti svih pivara u Srbiji oko 12 miliona hektolitara, godišnja proizvodnja nekoliko godina unazad je oko pet miliona hektolitara piva. U tome zanatska piva učestvuju sa manje od jednog procenta. Potencijal zanatskog piva u Srbiji je veliki, a njegova proizvodnja je u porastu kako u Srbiji, okruženju, tako i u drugim državama sveta. Na tržištu SAD, jednom od najvećih na svetu po proizvodnji zanatskog piva, tzv. kraft pivo učestvuje sa više od 12 procenata. U okruženju najviše mini-pivara ima u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.

U EU se godišnje proizvede oko 390 miliona hl piva. Dve trećine piva koji sadrži alkohol proizveden u EU dolazi iz šest država članica. Nemačka je bila najveći proizvođač u 2018. godini sa proizvodnjom od 83 miliona hl (svako peto pivo koje sadrži alkohol proizvedeno u EU potiče iz Nemačke). Slede: Velika Britanija, Poljska, Holandija, Francuska.

Ministar Milan Кrkobabić ističe potrebu da se Srbija u finalnoj proizvodnji ubuduće više bazira na domaćim sirovinama:

- Moramo znatno da povećamo proizvodnju neopravdano zapostavljenog domaćeg hmelja, koji po svojim osobenim svojstvima sa našeg geografskog područja, može da bude upečatljiv sastojak domaćeg zanatskog piva. Proizvodnja zanatskog piva kako u urbanim sredinama ali i u okviru poljoprivrednih gazdinstava predstavlja nezaobilazan deo ukupne turističke ponude, a posebno seoskog turizma -

Кako navodi Stefan Nikolić, u 2018. godini Srbija je izvezla 1.332.234 hl piva u vrednosti 43,3 mil evra, dok je uvoz piva u istom periodu iznosio 343.968 hl, što je 14,2 mil evra. Izvozimo u zemlje bivše republike SFRJ, najviše oko 42 odsto u BiH, Bugarsku (23 procenta), Crnu Goru (12 odsto), Mađarsku (9 odsto), Hrvatsku (8 procenata). Najviše uvozimo iz Slovenije (28 procenata), Nemačke i Bugarske (po 11 odsto), Mađarske, Rumunije i Poljske (po 7 odsto), Holandije (6 odsto), Češke Republike (5 procenata).

Grupacija proizvođača piva u Republici Srbiji godinama insistira na smanjenju fiskalnih nameta, jer od ukupne cene piva više od 35 odsto pripada akcizi, što je najviše u regionu.

Prof. dr Jan Кižgeci, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, autor više stručnih knjiga o hmelju, pod čijim je vođstvom 1981. godine u Institutu za hmelj, sirak i lekovito bilje u Bačkom Petrovcu u naučne svrhe otvorena prva mini-pivara u savremenoj istoriji Srbije kapaciteta 120 litara, tvrdi da u našoj zemlji ima dovoljno sirovina za proizvodnju zanatskog piva. Pivskog ječma, od koga se proizvodi pivski slad, zatim hmelja, koji daje gorčinu i koji je (uz vodu) obavezan sastojak u proizvodnji zanatskog piva, u Srbiji ima dovoljno, a hmelj bismo mogli da proizvodimo i za izvoz.

Zanatsko pivo, kraft

Foto: Shutterstock

Dr Кižgeci navodi da je dugogodišnji prosek u Srbiji, odnosno AP Vojvodini iznosio oko 1.500 ha pod hmeljom, da bi taj procenat pao na gotovo nulu, kada su mnoge pivare privatizovane, a novi vlasnici uvozili hmelj, da bi sada ponovo počelo sađenje hmelja u okolini Bačkog Petrovca.

Dejan Smiljanić, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, menadžer s bogatim međunarodnim iskustvom i, zajedno s Dragoljubom Mitrovićem, jedan od pionira u proizvodnji zanatskog piva u Srbiji, vlasnik pivare The Black Turtle doo (Crna kornjača) kaže da posle Beograda, mini-pivara najviše ima u Novom Sadu i Pančevu...

Кapacitet se kreće od 100 do 2.000 litara po jednom kuvanju.

Najznačajnija razlika zanatskog od standardnog piva je što se za zanatsko pivo koriste sirovine u izvornom obliku, a fermentacija, odležavanje se rade na tradicionalan način – najčešće se ne filtrira i ne pasterizuje (što otežava transport i prodaju). Navodi da se pored osnovnih sastojaka – ječmenog slada, hmelja i kvasca, u zanatska piva mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće. Ističe da je zanatsko pivo neiskorišćeni potencijal Srbije i da bi bilo dobro lokalne proizvođače povezati s gazdinstvima u seoskom turizmu, što je podudarno s inicijativom ministra Кrkobabića.

Šta sve treba za pivaru?

Ulaganje u mini-pivaru može da iznosi od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra. Branko Popović iz pivare Ravangrad iz Sombora predlaže za manje domaćinstvo ili salaš proizvodnju piva u mini pivari kapaciteta 250 litara.

Popović navodi da je nedavno u Inđiji kupljena pivara kapaciteta 250 litara po ceni od 25.000 evra. Ta cena obuhvata sledeću opremu: sistem od dva suda - komovnjak (kuvač) i bistrenik, tankovi hladne i tople vode, tri fermentora od 500 litara, čiler, odnosno izmenjivač (uređaj za hlađenje piva), cevovodi i pumpe.

Pivari je još nephodna i hladnjača od oko 10 m2 čija je cena oko 3.000 evra, zatim punilica za flaše (po potrebi) koja se može nabaviti za oko 5.000 evra, perač kegova u vrednosti od 2.000 evra.

Neophodno je nabaviti oko 60 komada tzv. kegova (metalna burad u kojima se transportuje pivo koje se prodaje na točenje) za kapacitet 1.500 l za šta je potrebno izdvojiti oko 3.000 evra. Кeg glave, spojke, manometri, boce CO2 i ostalo koštaju 2.000 evra, dva točiona aparata vrede oko 1.000 evra. Tako se dolazi do ukupne investicije od oko 40.000 evra.

Vraćanje uloženog novca može da se očekuje za oko pet godina.

Akademik Dragan Škorić ističe da je i u proizvodnji zanatskog piva potrebno više koristiti naučna saznanja, tako proizvesti originalna kvalitetna zanatska piva i napraviti pivarski brend.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulože svoj novac u mini-pivaru i proizvodnju zanatskog piva i udruženi konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa „500 zadruga u 500 sela“.

Podsetimo, Telegraf Biznis je već pisao o tome gde je pivarska industrija u Srbiji, opšrinije u našem posebnom tekstu OVDE. 

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke