• 0

"Hvala što kupujete od nas" – koliko proizvođači brinu o poverenju svojih potrošača?

Svi proizvođači se bore za potrošački dinar. Ali šta je ono zbog čega će kupac taj dinar radije dati za jedan par patika umesto za drugi, zašto skuplje plaća neku „ništa posebnu, ali brendiranu“ vrstu kafe i koristi „baš tu“ kremu za lice?

  • 0

Cena odavno nije presudna u očima potrošača već veza između emocija i poverenja koje određeni, mudri proizvođači dugoročno grade sa svojim potrošačima, tvrde stručnjaci. Tako kult kupovine više nije usredsređen na nabavku određenih artikala, nego na čitanje deklaracija koje se nalaze na njima, ali i obećanje kvaliteta na koje se brendovi obavezuju.

To znači da brendovi više ne pripadaju korporacijskim gigantima – već njihovim potrošačima. A potrošači sve više obraćaju pažnju na to koje vrednosti proizvođači cene i da li usklađuju svoje poslovanje sa principima održive budućnosti.

Oko 18 vodećih lanaca modne i sportske opreme, među kojima su Adidas, Beneton, Barberi, C&A, Esprit, G-Star, H&M, Inditex (Zara, Bershka, Pull&Bear, Massimo Dutti…), Puma, Valentino i drugi, inicijativom „detoks piste“ obavezali su se da će se do 2020. godine u potpunosti transfomisati ka „budućnosti bez toksina“ (toxic – free future), s ciljem da eliminišu štetne materije iz svojih proizvoda, koje trenutno lancima potrošnje dospevaju i u brojne reke, čime je pijaća voda zagađena i u zemljama u kojima oni ne proizvode svoje artikle.

Globalni modni pokret istovremeno pokreće kampanju „šta je u mojoj odeći“ (#whatsinmyclothes) koja se oslanja na postojeće zakone i proizvođače dodatno motiviše da na deklaracijama potrošačima precizno saopšte od čega je sačinjena njihova garderoba.

IQOS

Foto: Shutterstock

Još jedna od najznačajnijih globalnih transformacija je ka „budućnosti bez duvanskog dima“ (smoke – free future) koju predvodi globalni gigant Filip Moris (Philip Morris International). Danas više nije neobično što najveći proizvođač cigareta gradi budućnost bez njih - svoje resurse uložili su u istraživanje i razvoj uređaja koji će odraslim pušačima predstavljati manje štetan izbor od cigareta, a za nešto više od tri godine ovoj viziji je poverenje dalo više od 10,6 miliona ljudi koji su ostavili cigarete i prešli na IQOS, uređaj koji zagreva a ne sagoreva duvan.

Taj dodatni argument danas veoma zahtevnim potrošačima za ovaj proizvod stigao je nedavno od Američke agencije za hranu i lekove (FDA) koja je IQOS svrstala u kategoriju “modifikovanog rizika”. To zapravo znači da je na osnovu naučnih dokaza dozvolila da se opreznim i zaštićenim američkim korisnicima može reći da je reč o uređaju koji omogućava smanjenuizloženost štetnim materijama u odnosu na cigarete prilikom korišćenja.

Organska hrana pijaca povrce Organic vegetable supermarket

Foto: Shutterstock

Briga o zdravstvenim benefitima potrošača je naročito neophodna i u industriji proizvodnje hrane i pića, pa su na rafovima jasno označeni i odvojeni proizvodi koji su GMO ili organskog porekla. Neki čak idu i dotle da svesno promovišu “zdravije” segmente artikala, kao što su voće i povrće.

Svetski poznati brendovi generišu veliku pažnju javnosti i kupaca, što se nedavno videlo kroz odgovor na američki, koji je prerastao u globalni pokret solidarnosti uborbi protiv rasizma. Hrabro su komunicirali svoje stavove u kritici diskriminacije, na način koji do sada nije viđen u svetu marketinga, svesni svoje moći u društvu. A baš su ti savremeni potrošači veoma pažljivi posmatrači, da li se brendovi oglašavaju samo da bi pratili javno iskazane trendove, ili u svakom segmentu svog poslovanja, drže dosledan pravac. Bilo da se radi o uređaju koji omogućava manje štetno uživanje u duvanu ili o majici za čiju proizvodnju nije koriščena dečja radna snaga, odnos kupaca i proizvođača se nezaustavljivo promenio i to u korist njegovog veličanstva – kupca.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke