Mame i tate rade i posle penzionisanja: Mladi se sve više oslanjaju na roditeljski budžet
Izgleda da je neka naša uverenja ipak "pregazilo" vreme: nova istraživanja pokazuju da ekonomska zavisnost dece od roditelja više nije vezana samo za zemlje sa lošijim standardom, iako je u njima svakako izraženija.
Od Amerike do Australije, mladi su sve manje raspoloženi da sami upravljaju zarađenim novcem ili da, uopšte, rade i doprinose kućnom budžetu. U prvom slučaju, kada saberu sve troškove - shvataju da im ostaje malo novca za lične potrebe, što se mnogima "ne dopada", dok u drugom slučaju naizlazimo na više faktora.
Ili ne mogu da se zaposle, jer posla nema, ili su uslovi loši (što je često i subjektivni osećaj), ili imaju previsoke zahteve za poslodavca - u smislu plate, radnog vremena, odmora.
Ne treba zaboraviti da su mladi sada, zapravo, milenijalci i generacija Z, a dobro je poznato da su njihove potrebe znatno drugačije od onih koje su imali njihovi roditelji. U Aziji je situacija drugačija, što je pre svega odraz kulturoloških razlika, mada globalizacija utiče i na tamošnju omladinu.
Sve u svemu, mnogi mladi danas teže trpe autoritet, žele da izbegnu konvencionalne okvire kao što je radno vreme od 9 do 17 sati, traže plate koje tržište rada ponekad ne može da isprati ili poslodavac, jednostavno, nije voljan da ih plati toliko.
Svako od nas u svom okruženju ima barem jednu mladu osobu koja je stava: "Neću da radim za 300 evra", dok se iste te mlade osobe oslanjaju na roditelje koji su već na izmaku snage, potrebne za naporan osmočasovni rad.
Ipak, kao što smo već pomenuli, situacija nije takva samo u našoj zemlji ili regionu. Sve više mladih ljudi iz celog sveta izbegava da napusti zonu komfora i samostalno zarađuje za život. Pritom, treba istaći da mladi od 30 godina više nisu tako mladi.
Uslovi za odlazak u penziju se konstantno menjaju, naši roditelji će otići u penziju u poznijim godinama nego što je to bio slučaj s našim bakama i dekama, što daje iluzornu predstavu o tome da su još uvek mladi, a da su njihova deca od 30-ak godina još mlađa.
Ko pre napušta porodični dom: muškarci ili žene?
Amerikanci danas češće žive s roditeljima nego pre 50 godina, pokazuje aktuelno istraživanje. Još zanimljivije, porodičnu kuću ređe napuštaju muškarci nego žene, kao i oni koji nisu završili srednju školu ili imaju niska primanja.
Prema podacima američkog popisa stanovništva, procenat odraslih od 25 do 44 godine koji su delili dom sa roditeljima smanjio se sa 12 odsto 1960. na 9 odsto 1980. godine, a zatim se skoro pa udvostručio do 2010. i popeo na 17 procenata.
Procena je da će situacija biti još gora kada prođe korona kriza, koja je razorila svetsku, a posebno američku ekonomiju. Zanimljivo je i ovo:
Deca koja su tokom 1960-ih živela s roditeljima, radila su mnogo napornije i velikim delom doprinosila kućnom budžetu, jer su roditelji često bili mizerno plaćeni, ali deca koja danas žive s roditeljima - oslanjaju se isključivo na primanja oca i majke.
Još jedna studija donosi slične rezultate. Tokom 1980. sa roditeljima je živelo 9 odsto mladih uzrasta od 25 do 29 godina, a 2016. ih je bilo 17,1 odsto. Onih koji imaju između 30 i 34 godine, a žive s roditeljima, pre 40 godina je bilo 3,8%, a pre četiri godine - 7,1 odsto.
Osim toga, veću ekonomsku nezavisnost pokazali su mladi rođeni na selu, nego u velikim gradovima. Na primer, u 2016. godini, u SAD, 50% mladića i 43% devojaka (starosti 20–24 godine) koji žive u glavnim gradovima, nastavili su da žive u svojim porodičnim kućama.
U ruralnim sredinama, samo 42% mladića i 31% mladih žena živelo je kod kuće, u istoj životnoj dobi.
Interesantan je i ovaj podatak od juče: stanovnici Hong Konga, rođeni posle 1997. godine, moraće da donesu potvrdu o tome da ekonomski zavise od roditelja, ako žele da žive u Velikoj Britaniji. Takvih je trenutno oko 3 miliona.
Jedna anketa sprovedena u Americi pokazala je da čak 64 odsto odraslih smatra da deca do 22. godine moraju biti finansijski samostalna, a takvih je samo 24 %. Takođe, većina stanovništva smatra da roditelji mnogo čine za svoju decu, mnogo im olakšavaju, što se kasnije pokaže kao "medveđa usluga".
Da li se slažete s tim?
Video: Da možete da birate koliku biste sebi platu dali?!
(Telegraf Biznis)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Omladinac
Slazem se, kao neko ko jos nije zagazio u 30 god, zivot me namucio ali hvala Bogu izgurao sam.. Dok moji vrsnjaci i dan danas svrljaju i nemaju ni prebijeni dinar u dzepu, ja sam sa svoju bednu platu od 30 crvene i manje zavrsio i osnovne i master studije pri tome placajuci i kiriju.. Slobodno vreme se koristilo uz knjigu a od hrane se znalo ziveti i po nedelju dana na pirinac i suvi hleb. A o tome da trazim od mojih, pa to mi nije padalo na pamet. Sa druge strane, drugar koji se zaposlio, ozenio i dobio dete, i dan danas zivi sa roditeljima a pri tome ni racune ne placa vec trosi na sebe i kladionicu i stalno kuka kako nema.
Podelite komentar
Pancevac
Pa kad i u novinama pise mladic ili devojka od npr. 33 godine. Kao onaj vic: ne mozemo vise da prezivimo od dedine penzije, moracemo da ga zaposlimo.
Podelite komentar
Vesna
U komsiluku imam neudatu rodjaku od 60 godina, koja je sposobna za rad, a nikada nije radila. Majka, koja ima 87 godina, izdrzava je od svoje penzije, kuva joj, pere joj ves, hoda sa stapom, a kopa sama u basti, hrani stoku, testeri oblice i lozi vatru... Pored svega, trpi i psihicko maltretiranje, ni sa kim ne sme ni da porazgovara bez njene kontrole, sklanja joj se s puta na svakom koraku. Odahne jedino tokom 10 dana u septembru, kad kcerka ode na more. Prosto je neverovatno koliko deca mogu da budu nezahvalna i bezdusna.
Podelite komentar