• 5

Završen samit o ekonomiji Zapadnog Balkana, Vučić: Poverenjem do ušteda; Rama citirao Van Goga

Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage, istakao je predsednik Srbije na samitu o Zapadnom Balkanu koji je održan putem video-veze

  • 5

- Podstaći ekonomski oporavak posle korone

- Pojačati dugoročnu konkurentnost regiona

- Poboljšanje uslova poslovanja i privlačenje stranih investitora

To su tri ključne poruke koje su se čule na upravo završenom samotu o unapređenju regionalne ekonomske saradnje i privlačenju stranih investicija koji je organziovao Atlantski savet.

Na samitu su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prištinski premijer Avdulah Hoti, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Kako je navedno na početku samita, slobodan protok robe i usluga i kapitala je srž poslovanja i onoga na čemu bi lideri trebalo da rade. 

Saradnja u tom smislu bi trebalo da ide brže, prva je važna poruka koje je poslalo 6 lidera. 

"Poverenjem do ušteda"

- Imali smo produktivnu sesiju. Moram da pohvalim vaš rad i svih ostalih koji je značajan za Srbiju. Govorimo o evropskom paketu koji je važan za nas. Prvo treba da promenimo sebe da se više posvetimo svom regionu, da ne potcenjujemo sebe i da imamo više poverenja jedni prema drugima - rekao je Vučić. 

Kako je istakao Vučić, ako se analizira stuacija, odnosno to da su kamioni čekali na unutrašnjim granicama 26 miliona sati na godišnjem nivou, može se doći do zaključka da bismo mogli da uštedimo i 7 odsto troškova otvorenim granicama.

- Ako smanjimo sve ove procedure i sve ove birokratske procese, zaključak je da možemo uštedeti više novca. To znači da treba da prestanete da potcenjujete našu moć. Trebalo bi da damo sve od sebe da izgradimo  poverenje između nas. Mi treba da budemo brži u regionu, do nas je. Ne može Angela Merkel da donosi odluke umesto nas. Moramo da sarađujemo da rešavamo naše probleme i da bude mnogo poštovanija i od strane SAD i od strane EU. Moramo da sarađujemo i zajedno radimo jer smo svi jako mali. Samo tako ćemo nešto postići - naveo je Vučić.

On je naveo i da događaji poput ovih jesu važni, jer se aktivno razgovara i to je interes svih, dok je bilo situacija da na nekim drugim događajima niko nije bio zaniteresovan za dijalog.

Vučić je istakao i značaj tzv, zelenih koridora u EU.

- Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija, poručio je Vučić

On je primetio da svi učesnici samita govore o evropskom investicionom paketu, na kojem je naša zemlja, kao i ostale, kako ističe, duboko zahvalna Evropi, ali je istakao i da mi sami možemo da doprinesemo jačanju svojih ekonomija.

- Zaključak je da možemo da uštedimo više novca, nego što ćemo dobiti od bilo koga u Evropi -  rekao je Vučić.

Ram citirao Van Goga: Velike stvari se dešavaju serijom malih stvari

- Stvarno mislim da je ovo zaista dobra ideja koju bi trebalo da prihvatimo. Možda bi trebalo da napravimo nekakav samit jednom mesečno - kazao je albanski premijer i počeo svoj govor citatom Van Goga.

- Velike stvari napravljen od niza malih stvari i malih koraka -

-  Verujem da nam pandemija dokazuje da ono što pokušavamo da uradimo već 6 godina je ono što treba budućim generacijama našeg regiona.

Kako je rekao Rama, treba krenuti od malih stvari, korak po korak, da bi se ostvario veliki san  u regionu.

- Snažno verujem da nam je pandemija dala dokaz da je tako. Ti mali korac su još važniji sada nego pre pandemije korona virusa. Za Zapadni Balkan se očekuje da će otprilike biti pogođen recesijom sa padom od  8% . Svako od nas je pogođen na različite načine, neki urušvanjem lanca vrednosti, drugi lancima snabdevanja i proizvodnih lanaca - rekao je on.

Dalje, dramatične su posledice u turizmu, smanjen je broj turista, i pad beleži ekonomija usluga, naveo je.

- U ovim okolnostima mislim da tamo gde zaostajemo pojedinačno možemo zajedno dalje. To možemo da nadoknadimo većom i bržom saradnjom - istako je Rama.

"Da završimo s "malim Šengenom"

Rama je poručio da je vreme da se završi posao sa "malim Šengenom", u cilju regionalne integracije i saradnje, što je promovisano u formi te inicijative.

Na tom putu ne treba slušati one koji žele da politizuju taj proces, jer, kako je naveo Rama, to nikada nije pomoglo, već je bilo u cilju određenih privatnih i političkih agendi.

Zajednički nacrt dokumenta o ustanovljenju "malog Šengena", koji su tri zemlje regiona usvojile prošle godine u Tirani, zapravo je praktičan plan za ekonomski razvoj regiona, uveren je Rama.

Ali, istakao je albanski premijer, naši partneri treba takođe da budu brži u realizovanju ono što su nam obečali u smislu finansijske podrške.

Kako je naveo, ko god da komplikuje taj proces, to je zasnovano na odsustvu razumevanja o tome šta znače četiri osnovne slobode EU na kojima radimo.

Suština je da budemo sposobni da isporučimo rezultate.

- Mnogo je važno da ne zaboravimo naše ljude i da pokažemo da imamo domači know-how o tome šta treba da uradimo - kazao je Rama.

"Teška vremena zahtevaju teške odluke"

Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson izjavio je da je značajno da lideri sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta zarad dobrobiti svojih građana istuičući da teška vremena zahtevaju teške odluke.

On je rekao da region nije bio tržišno konkuretan, jer su tržišta bila iscepkana, a sada su prvi put sve zemlje Zapadnog Balkana regiona jednaki partneri.

Vilson je rekao da su se lideridogovorili da preduzmu akcije da stimulištu ekonomski oporavak nakon pandemije Kovida-19, unaprede dugoročnu konkurentnost regiona i ojačaju atraktivnost stranih investitora.

On je naveo da su se oni dogovorili da će primeniti četiri slobode kretanja EU - robe, usluga, kapitala i ljudi, kao i da će identifikovati investicione projekte.

Vilson je istakao da je veoma važno to što na samitu učestvuju govornici iz SAD, EU, Evroatlanstkog Saveta kako bi se govorilo o saradnji u regionu.

Region ekonomski podeljen, postoji volja lidera da to promene

Avdulah Hoti izjavio je da je region Zapadnog Balkana podeljen i nedovoljno ekonomski integrisan, ali, tvrdi Hoti, postoji volja među liderima da se infrastrukturne i birokratske barijere otklone, kako bi ekonomije sarađivale.

Hoti je rekao da se mnogo radilo na integraciji regiona, ali da se mora priznati da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen, kad je reč o ekonomskoj integraciji.

I dalje postoje birokratske barijere i veliki broj pitanja koje treba rešiti, posebno kad je reč o zakonodavstvu, ali i infrastrukturi i drugim tehničkim barijerama, kaže on.

On kaže da bi isti uslovi koji postoje između dve zemlje koje imaju bilateralni sporazum trebalo da budu mogući i za sve druge i da bi to pomoglo da se uklone birokratske barijere.

- Naše ekonomije individualno su male kad je reč o tržištima. Ako bismo radili zajedno, možemo da dopunimo jedni druge - kazao je Hoti.

CG i BIH: Ubrzanje ka EU i putna infrastruktura

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić poručila je da zemlje regiona treba da sarađuju tako da ubrzaju put kao Evropskoj uniji.

- Najveći potencijal za investicije su projekti iz oblasti zelene ekonomije i digitalne infrastukture - rekla je Sekulić.

Prema njenim rečima, Crna Gora je dosta napora uložila da svoje zakone uskladi sa evropskim pravilima i da poslovno okruženje približi evropskim investitorima.

Kada je reč o regionalnim inicijativama, važno je, kaže, da se u njima prepozna šansa za dalji razvoj i dostizanje standarda za članstvo u EU, kao i za ulazak na zajedničko tržište.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija je ukazao na problem sa kolonama kamiona na granicama i poručio da je važno da se ulaže u infrastrukru kako bi se region povezao.

- Vidimo kilometarske kolone na granici, na graničnim prelazima to izgleda vrlo demorališuće za sve građane posebno za ljude koji rade u transportnoj industriji - rekao je on.

Tegeltija je kazao da situacija nije bolja što se tiče transporta ni kada je reč o turistima, koji dolaze u BiH automobilom ili autobusom.

- Kako da to rešimo? Što se tiče transporta, moramo da investiramo u infrastruktu, u granične prelaze, ali i da omogućimo da ponovo radi železnički saobraćaj - rekao je Tegeltija.

"Prespanski sporazum primer regionalne saradnje"

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski naglasio je da je Prespanski sporazum između njegove zemlje i Grčke dobar primer razvoja regionalne saradnje.

Pendarovski je kazao da Atina i Skoplje pre potpisivanja Prespanskog sporazuma nisu imali potpisano ni jedan sporazum o međudržavnoj saradnji.

Kako kaže, taj sporazum nije rešio samo sporna pitanja između dve zemlje, već je konkretizovao saradnju u brojnim oblastima poput trgovinske razmene, saradnje u oblasti energetike...

Pendarovski je naglasio da je Severna Makedonija tim sporazumom dobila i slobodan pristup Solunskoj luci što je, kaže on, važno ne samo za tu zemlju već za ceo region Zapadnog Balkana.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke