• 1

U post-kovid eri, Balkan među pobednicima: Ekonomski paketi mera imaće uticaja na privredu

Regionalna tržišta nude neke od najatraktivnijih valuacija na globalnom nivou

  • 1
Traženi su i komercijalisti, menadžeri, vaspitači predškolske dece

Foto: Shutterstock

Uprkos kratkoročnoj volatilnosti uzrokovanoj pandemijom u prvom polugodištu 2020. godine, balkanska regija mogla bi biti jedan od relativnih pobednika na globalnom nivou u eri post-COVID, piše portal Indikator

Investitori u akcije trebalo bi da priznaju da je region na putu da primi jedan od najvećih stimulativnih paketa na globalnom nivou (ekvivalent 17 do 35 odsto BDP-a) kroz olakšice iz EU fonda za oporavak i budžet, a takođe će imati koristi od ključnih ekonomskih i poslovnih trendova nakon COVID-a. Istovremeno, regionalna tržišta nude neke od najatraktivnijih valuacija na globalnom nivou, navode analitičari East Capitala u tekstu objavljenom na intellinewsu.

Suočavajući se sa najvećim ekonomskim padom u vremenu posle Drugog svetskog rata, evropske vlade saglasile su se da sprovedu vanredni skup mera, uključujući uspostavljanje Fonda za oporavak EU, veličine 750 milijardi evra, sa ciljem olakšavanja ekonomskog oporavka širom Evropske unije.

Fond će uključiti 390 milijardi evra bespovratnih sredstava (ostatak je u obliku dugoročnih zajmova sa ​​niskom kamatnom stopom) usmerenih na široku infrastrukturu i projekte “zelene energije”.

Kao rezultat toga, Jugoistočna Evropa (Grčka, Zapadni Balkan) biće ključni korisnik Fonda za oporavak EU i budžeta EU 2021-2027, zbog veličine alokacije sredstava, njenog vremenskog rasporeda i snažnih multiplikacijskih efekata na ekonomije.

U pogledu veličine, kombinovani EU fond za oporavak i kohezijski fondovi EU za period 2021–2027. su ogromni. Bugarska i Hrvatska dobiće sredstva u iznosu od 35 odsto svog BDP-a za 2019. godinu, dok će Grčka, Rumunija i Slovenija dobiti potporu u iznosu od 27, 26 i 17 odsto svog BDP-a za 2019. godinu. To znači dodatnih 2,5 do 5 procenta BDP-a godišnje, što će biti od velike pomoći srednjoročnim ekonomskim izgledima.

Drzave koje imaju dvocifren pad BDP, Biznis, Infografika

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

- Naši razgovori sa donosiocima politika u Sloveniji i Grčkoj sugerišu da vlade neće gubiti vreme u pripremi projekata kako bi mogle privući većinu dostupnih sredstava - navode analitičari East Capitala.

Dodaju kako očekuju značajne multiplikacijske efekte na ekonomski rast jugoistočne Evrope budući da će sredstva biti usmerena na višestruke široke infrastrukturne projekte i biće fokusirana na zelenu transformaciju i poboljšanja strukturne efikasnosti.

U Grčkoj, na primer, srednjoročna potencijalna stopa rasta BDP-a može se povećati za 2-2,5 pps u odnosu na prethodne procene.

Verujemo da će većina zemalja u regionu uspeti da raste brzinom od 5 odsto, okruženju koje bi trebalo podržati lokalna preduzeća i njihovu zaradu."

Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke