Poslodavci sve više "muče" kandidate za posao! Otkriveno šta često rade: "Pala sam u depresiju zbog toga"

Traženje posla na Balkanu postalo je psihološki rolerkoster: "Kao da igramo igru bez pravila, sa protivnikom kog ne vidimo"

Potraga za poslom sve češće liči na iscrpljujuću igru živaca u kojoj ne znaš ni pravila, ni protiv koga igraš. Oglasi obećavaju "dinamično radno okruženje", "mogućnost napredovanja" i "konkurentnu platu", ali stvarnost često donosi razočaranje.

Teme za vas

Razgovori za posao pretvaraju se u psihološke testove izdržljivosti – postavljaju ti pitanje gde se vidiš za pet godina, a ti se pitaš hoćeš li do tada uopšte imati novca za kiriju. Testiraju tvoju "otpornost na stres", dok ti pokušavaš da sačuvaš samopouzdanje nakon što treći put čuješ pitanje da li možeš da radiš prekovremeno – "kad zatreba".

"Traženje posla postalo je posao za sebe"

Jedan korisnik Reddita požalio se na ovu situaciju i započeo ozbiljnu temu:

- Ne znam kako je drugima, ali meni deluje da je traženje posla postalo posao za sebe. Ne pamtim da je ranije bilo ovako. Čak i sa iskustvom teško je naći nešto pristojno. Trenutno gledam da pređem u firmu gde mogu da radim od kuće, pa i po cenu niže plate, samo da ima mira. Ali gde god da se prijaviš – toliko posla ima oko pričanja sa HR-om, poslodavcima, čekanja odgovora na mejl, zvanja hiljadu puta i ponavljanja iste priče...

Kaže i da nije sam:

- Pričao sam sa drugarima sa Discorda, ima ih raznih – od lekara do radnika u proizvodnji – i svi kažu isto. Kao da neki poslodavci uopšte ne žele da nađu radnike, već traže nekog koga će moći da iskorišćavaju. Jedino ovaj što je lekar je bez problema našao posao. Dva programera su tražila posao po pola godine, poslali su više od 100 prijava zajedno – jedan je tek nedavno upao negde, a drugi još traži.

- Drug koji sa mnom igra Escape from Tarkov jedva je našao posao u komunalnom – da vozi kamion. Pre toga je poslao 20 prijava za poslove u građevini, telefon nije ispuštao iz ruke. Iskustava ima koliko hoćeš. Na jednom razgovoru uopšte nisam znao šta ljudi žele ni šta nude. Na kraju sam hteo da pitam: ‘Majstore, tražiš li ti nekoga uopšte?’

Oglasi se stalno ponavljaju, odgovori ne stižu

U komentarima se javilo još ljudi sa sličnim iskustvima. Jedan korisnik piše:

- Član porodice trenutno traži posao i stalno viđamo iste oglase za ista radna mesta. Nerealno je da za sedam-osam meseci nisu našli odgovarajućeg kandidata. Izgleda da te firme uopšte i ne traže ljude ozbiljno.

Jedna devojka je podelila ličnu borbu:

- Upala sam u depresiju zbog svega. Sedam meseci sam kod kuće i bez posla, dok verenik radi, jedva plaća sve i stalno je u minusu kako bismo nekako preživeli. Ne mogu da nađem ništa, nemam prevoz za poslove van grada, a u svom mestu ni jedan poziv. Ne znam više da li sam ja problem ili su oni... Imam intervju za posao kod obezbeđenja u petak, držite mi palčeve. Ako upadnem – super. Ako ne – ne znam...

Drugi korisnik dodaje:

- Važno da svi pišu kako posla ima na sve strane i da se smanjuje broj stranih radnika. A kad se prijaviš – niko ne odgovara, ili te šalju kroz 30 krugova pakla za minimalac.

(Telegraf Biznis/Dnevno)