• 29

Sve o ruskom marketu koji stiže u Srbiju: Prodavnice kao magacin, krije se od medija, Nemci ga mrze

Konkurencija mu je predviđala propast ali se brzo probio svojim poslovnim modelom, i konceptom "niske cene svaki dan". Dok su drugi pratili šta radi MERE, on se širio dalje, često, čudno stidljivo

  • 29
Mere, ruski trgovinski lanac

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Ruski prehrambeni lanac MERE ulazi uskoro na srpsko maloprodajno tržište, a plan je da svoje poslovanje prošire sa bar 100 marketa.

MERE  je podružnica Torgservis grupe osnovane 2009. godine koja trenutno posluje na više od 800 lokacija širom Rusije pod brendom Svetofor (semafor) i treći je po veličini lanac iza trgovačkih kompanija X5 (Retail Grupa) i Magnit.

Naše tržište, ali i evropsko, naviknuto je uglavnom na nemačke brendove kada su prodavnice u pitanju, ipak konkurencija im stiže i širi se brzo.

Kako su ga mediji ranije opisali, ovaj diskontni lanac je konkurencija svima i nije nikome. Zašto je to tako?

Najjednostavnije, i on je jedan od onih brendova kome se kupci uvek vraćaju ili ne vrate nikada. Rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačkom maržom, a njihove cene su oko 20 odsto niže od prosečnih. Usmeren na nižu cenovnu kategoriju proizvoda, zato ga nema na primer, u Moskvi.

Ono što je sigurno, jeste da želi da osvoji tržište niskim cenama.

Nemci sami vršili kontrolu, hteli da dokažu da nije dobar 

Prošle godine, zakoračio je i na nemačko podneblje, zemlju diskontera. Odmah je bilo primetno da nudi 20 odsto niže cene od domaćih, nemačkih lanaca. Pola kilograma kafe koštalo je manje od 2 evra, što je upola u odnosu na Aldi ili Lidl.

Međutim, kada je stigao u Nemačku, da li zbog straha od konkurencije ili prosto što preferiraju domaće trgovce, Nemci su počeli da ga opsiju kao skladište, a ne kao supermarket. Najviše zbog toga što, kako su govorili, čim uđu u prodavnicu dočekaju ih kartonske kutije i drvene palete.

Ono što su dalje primećivali jeste da na rafovima vide sok iz Češke, i kobasice iz Mađarske. Činjenica je međutim, da je MERE ulaskom na nemačko tržište bio prinuđen da zbog velike potražnje i nestašice robe na zalihama privremeno zatvori svoje prodavnice.

Nemci kažu da ih neodoljivo podseća na početke Aldija. Nemačku, osvojili su preko Rumunije, a to je taktika mnogih ruskih lanaca.

Vlasnik kompanije je Torgservis, sa sedištem u sibirskom gradu Krasnojarsk poslovao je uglavnom u malim ruskim gradovima, ali danas je prisutan i u Belorusiji, Kini i Kazahstanu.

Stidljivi i nevidljivi

Supermarket, prodavnica

Foto: Shutterstock

Poslovni model tzv. tvrdog ili teškog diskonta pokazao se vrlo popularan u Rusiji, uglavnom zbog ekonomskih teškoća u poslednjih nekoliko godina. Pod imenom MERE u Evropu je ušao i Rumuniju.

Vlasnici su stidljivi kada su u pitanju mediji i ne ulažu mnogo u marketing. Njihova nemačka sestrinska kompanija usvojila je istu strategiju.

Kada su došli, rekli su da sve što žele je da mirno posluju.

Međutim, stručnjaci koji prate trgovinu, kažu da niske cene više nisu dovoljne za pobedu nad konkurencijom. Potrošači danas traže i nove proizvode i dobar kvalitet. Dalje, Nemci su ih dočekali na nož, pa su tako tamošnji tablodi samoinicijativno vršili konotrolu kvaliteta hrane i otkrili da određeni mesni proizvodi nisu bili bezbedni za upotrebu. Proizvod je brzo nestao s polica.

Njihovi konkurentni, predviđali su im brzu propast i tvrdili su da MERE ne može da im parira.
Ipak, pomno su pratili konkurenta. Obećali su da će i oni pokušati da spuste cene, ako ruski gigant nastavi da krade kupce od njih.

Godinu dana ipak nije dovoljno da se podvuče crta gde su jedni u odnosu na druge. Izgleda da će, svakako MERE morati da se bori svojim konceptom "najniže cene svaki dan".

Korona mu, s druge strane, ide u prilog.

Postao je jedan od najbrže rastućih lanaca supermarketa u matičnoj zemlji. Korona kriza mogla bi čak dati novi podsticaj: oko 20% ruskog stanovništva već je suočeno sa siromaštvom, a opadanje kupovne moći i poverenja potrošača moglo bi dodatno da poveća korisničku bazu tvrdog diskontera.

Zanimljivo je da lanac nema baš saradnju ni sa lokalnom komorom (CCI). Centralna privredna komora tražila je vlasnike 2016, i nudila određenu saradnju, međutim, tvrde da im se niko nikada nije javio.

- Radimo sa velikim preduzetnicima u regionu, ali vlasnici supermarketa nikada nisu sarađivali sa nama. Nisu nam odgovarali, a nisu se ni sami prijavili u komoru - govorio je zbunjeno Andrej Prohorov, potpredsednik regionalne CCI.

Supermarket, rafovi

Foto: Shutterstock

U međuvremenu, mreža nastavlja aktivno da se razvija, i da otvara nove prodavnice. Prema dostupnim podacima, prihod kompanije je veći od 65 milijardi rubalja.

Ruski lanac definitivno unosi osveženje na tržište, bar ako se podela raspodela. Tržište diskontnih maloprodajnih proizvoda u 2019. godini već se drastično promenilo.

Prošle godine su njime dominirali evropski trgovci na malo iz Nemačke, Turske i Portugala, kao i lanci iz SAD. Prodavci u maloprodaji u Japanu, Brazilu i Čileu izgubili su teren i više nisu u prvih 250.

Suprotno tome, Južna Koreja i Velika Britanija su proširile svoje globalno prisustvo, ulazeći među prvih 250.

Teški vs. laki diskont

Treba napomenuti i da se se tzv. tvrdi diskonti ozbiljno razlikuju od svojih "lakih" kolega.

Šta to zapravo na kraju znači?

Osnovna karakteristika tvrdih marketa jeste njihov izgled. Prodavnice zaista podsećaju na magacin, i ne liče na market. Roba se čuva i stoji u ogromnim kartonskim kutijama.

Onako kako transportuju, tako i prodaju. Baš zbog toga, naglašeno je da roba ne može da se vrati, ili zameni, niti se prihvataju reklamacije.

Što bi u prevodu značilo, ako se zbog nečeg razbolite, to je vaš problem.

U ponudi ruskog diskontera prisutni su i proizvodi srpskih proizvođača (Nelly, SL Takovo...). Kompanija planira da pored Srbije, svoje poslovanje proširi i na tržište Grčke.

Diskonti MERE prostiru se na površinama od 800 do 1200 kvadrata i nude od 1.500 do 2.000 raznovrsnih artikala.

Kako je to trgovinski lanac kome je prevashodno cenovna politika usmerena ka proizvodima najniže cene, odnosno da rade na uklanjanju svih dodatnih barijera i troškova, marketinga i pakovanja, pretpostavka je  da će sličan princip primeniti i na srpskom tržištu.

Do sada nije bilo sličnih inicijativa da se na tržištu Srbije pojavi maloprodajni lanac iz Rusije.

Video: Deset namirnica koje bi trebalo da prestanete da kupujete ako želite da uštedite novac

(V.B.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vladica Veličković

    A da lidl nemačka i Grčka imaju niže cene nego u Srbiji a veće plate pogledajte kataloge i sve je jasno

  • Vladica Veličković

    Baš bih voleo da dođu i kod nas imam u kući još stvari koje je otac kupovao na buvljaku za nekadašnju jednu črvenu najviše od alata koji su kvalitet i traju još i danas.

  • Milena

    Konkurencija je uvek dobra, zašto da ne? Kupujem i kod naših i kod stranih firmi, u zavisnosti od kvaliteta, cene i ljubaznosti osoblja. Ne gledam na to "čija" je firma, jer kako neko reče pre mene, i tamo rade naši ljudi pa smatram da je to sasvim u redu. Radujem se Rusima, jer će kod njih verovatno po povoljnijim cenama moći da se kupe neke fine stvari, tipa ribe iz hladnih mora i slično. Volim da isprobavam intenacionalne kuhinje pa mi to sasvim odgovara. Volim i da kupujem domaće i angažujem domaće firme kad mi nešto zatreba, Invektu da mi dezinfikuje zgradu recimo, ali ne idem po svaku cenu u domaće prodavnice, jer nisu uvek dobar izbor. Za svoje pare biram gde ću da se snabdevam, ako su to strane firme, a imaju bolju robu i bolje cene, idem kod njih.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke