Skandal drma bankarski sektor, šta je procurilo?

Foto: Shutterstock

Jedan od najvećih skandala u bankarskom sektoru upravo s odvija. Kako pokazuju dokumenti koji su procurili, najveće svetske banke dozvolile su kriminalcima da prebacuju prljav novac.

Radi se, kako pokazuju prvi podaci, o bilionima dolara. To nije najgore, kako izgleda, vlade mnogih država su na to zatvarale oči.

Bankarski dokumenti koji su se pojavili, pokazuju da su najveće svetske finansijske institucije prebacile više od 2 biliona dolara sumnjivog prljavog novca za mafijaše, narko kartele i za ponzi šeme.

Prema mnoštvu internih dokumenata, neke od najvećih svetskih finansijskih institucija dozvolile su kriminalcima pranje novca i od toga profitirale. Dotični dokumenti poznati su kao Izveštaji o sumnjivim aktivnostima (SAR), koji se šalju vlastima kada zaposleni u bankama primete sumnjive dolarske transakcije, poput velikih žiro-transfera od kompanija bez prethodne veze.

Jednom poslati ovakvi dokumenti obično budu dovoljni da se pokrene istraga, međutim, regulatori su ih ignorisali, a banke su nastavljale da prebacuju nedozvoljeni novac, čak i nakon slanja izveštaja.

Sami izveštaji se čuvaju u tajnosti i ne mogu se dobiti ni na osnovu zahteva Zakona o slobodi informacija. Čak i nakon što ih je nabavio, Buzzfeed je rekao da ih neće objaviti, jer neki sadrže imena nekih nevinih ljudi i kompanija koje nisu pod istragom.

Foto: Shutterstock

Jedino što se za sada zna jeste da su sumnjive transkcije vršene od 1999. i 2017. godine. Neke od bankarskih giganata su HSBC, JP Morgan čejs, Banka Amerike, Siti banka, Amerikan ekspres...  ovo je otišlo dalje, a se pominje da ovakav skandal može da utiče na nacionalnu bezbednost.

Dodatno, dokumenti pokazuju kako su ruski oligarsi koristili banke kako bi izbegli sankcije, koje je trebalo da ih spreče da prebace novac na Zapad.

To je poslednje u nizu curenja tokom proteklih pet godina, kojim su razotkriveni tajni poslovi, pranje novca i finansijski kriminal.

Takozvane FinCEN fajlove čini više od 2.500 dokumenata, od kojih većinu čine fajlovi koje su banke slale američkim vlastima u periodu između 2000. i 2017. godine.

U dokumentima se nalaze neke od najstrože čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema

Akcije banaka odmah su pale.  Tako, deonice HSBC-a su pale u Londonu za čak 3,6 posto, na najniži nivo od azijske valutne krize 1998. godine, a od početka godine se njihova vrednost gotovo prepolovila. Standard Čarterd banka je takođe pala 3,6 procenata, spustivši se na najniži nivo u poslednje 22 godine u svetlu opšte rasprodaje na berzi, oborivši indeks evropskih banaka STOKS za 4odsto.

(Telegraf Biznis)