Kako je rad od kuće sačuvao privrede nordijskih zemalja? 70 odsto građana vidi svetlu budućnost

Foto: Pixabay

Nordijske zemlje su uspele da daju zamah svojim ekonomijama, tako što su uvele i održale efikasan rad na daljinu u jeku pandemije virusa korona.

Teme za vas

Norvežanka Helen Balfors, zaposlena u konglomeratu Orkli, radi od kuće duže od većine svojih kolega nakon što se vratila sa skijanja u Italiji u februaru, prenosi Seebiz. Ona je majka troje dece, čija je firma, kako kaže, uvek podsticala dobru ravnotežu između privatnog i poslovnog, a sada još više.

Čak i menadžeri koji su tražili od zaposlenih da dolaze na posao svaki dan, pre pandemije, sada su promenili mišljenje, jer su videli da rad od kuće može da funkcioniše. "Trebao mi je samo dodatni monitor i tastatura, što sam dobila za nekoliko dana", kaže ona.

Dobro razvijena digitalna infrastruktura pomogla je nordijskim privredama da prebrode pandemiju bolje od većine evropskih zemalja. Britanska privreda se smanjila za oko petinu u drugom kvartalu, Španija je upisala pad od 18,5 posto, a evrozona u celini - pad od 11,8 posto.

S druge strane, BDP Finske pao je samo 4,5 odsto, dok su Švedska i Norveška zabeležile nešto veći pad od 8,3 odnosno 6,3 posto. Kako kažu stručnjaci iz ovih zemalja, digitalna infrastruktura je pomogla očuvanju proizvodnje i potrošnje.

Danska, Švedska, Finska i Holandija imale su najnaprednije digitalne privrede u Evropskoj uniji 2018, pokazalo je istraživanje EK, na osnovu povezanosti, ljudskog kapitala, korišćenja interneta i raširenosti e-trgovine. Osim toga, nordijske zemlje, sedišta Eriksona i Nokije, bile su na evropskom vrhu u radu od kuće i pre krize.

Stokholm / Foto: Tanjug/AP

U prvoplasiranoj Švedskoj 2019. je od kuće, barem povremeno, radilo nešto manje od trećine radnika, izveštava Eurofound. Prosek za EU bio je oko 10 posto.

Dugoročne prakse fleksibilnog rada, kao što je dopuštanje radnicima da ostanu kod kuće s bolesnom decom i naglasak na zdravoj ravnoteži između poslovnog i privatnog života - dali su podsticaj radu od kuće. Oko 60 posto Finaca je tokom epidemije moglo da radi od kuće, gotovo dvostruko više nego u Španiji.

Švedska i Danska su dosta iznad evropskog proseka koji iznosi manje od 40 posto. Tome je svakako doprineo i veliki udeo radnih mesta koja se oslanjaju na informacione tehnologije. To ujedno znači i da su radni sati pali manje nego u ostatku Evrope, kada govorimo o radnicima sa skraćenim radnim vremenom.

Ispitivanje Eurofound-a pokazalo je da je gotovo 70 posto Šveđana, Finaca i Danaca optimistično u pogledu svoje budućnosti, u odnosu na samo 45 posto građana iz ostalih zemalja Evropske unije.

(Telegraf Biznis)