Gde je kafa u Evropi najskuplja? U ovom gradu šoljica košta više od 6 €, triput više nego u Rimu

Koliko je skup život u pojedinim svetskim metropolama? Jedan od pokazatelja koji može pružiti zanimljiv uvid u troškove svakodnevice jeste takozvani Kapućino indeks (Cappuccino index) Dojče banke. Ovogodišnja analiza pokazuje da ljubitelji kafe u nekim gradovima za omiljeni napitak moraju izdvojiti više od šest evra, dok se u drugim evropskim metropolama kapućino može popiti za manje od dva evra. Na vrhu lestvice nalazi se švajcarski Cirih, gde prosečna cena šolje kapućina iznosi čak 6,14 evra. Drugo mesto zauzima Kopenhagen, u kome ovaj napitak košta šest evra, dok je na trećem mestu još jedan švajcarski grad – Ženeva, sa prosečnom cenom od 5,52 evra.

Cirih / Foto: Vunav/Shutterstock

Teme za vas

Visoke cene beleže se i van Evrope. U Dubaiju kapućino košta 5,26 evra, a u Njujorku 5,18 evra. Među deset najskupljih gradova nalaze se i Doha, Oslo, Los Anđeles, San Francisko i Abu Dabi. Prema podacima iz indeksa, četiri evropska grada ušla su među deset najskupljih na svetu. Uz Cirih, Kopenhagen i Ženevu, tu je i Oslo, u kome prosečna šolja kapućina košta 5,01 evro.

Nemački gradovi nisu toliko visoko na lestvici. Berlin se nalazi na 24. mestu, sa prosečnom cenom od 4,07 evra, dok je Frankfurt na Majni odmah iza njega, sa cenom od 4,05 evra. S druge strane, najjeftiniji kapućino može se pronaći u Kairu i Džakarti. U glavnom gradu Egipta prosečna cena iznosi 1,63 evra, dok se u indonežanskoj prestonici plaća 1,69 evra.

Zanimljivo je da se među gradovima sa vrlo povoljnim cenama nalaze i dva poznata italijanska grada. U Milanu kapućino košta 1,93 evra, a u Rimu samo 1,87 evra. To znači da je ovaj napitak u tim gradovima više nego tri puta jeftiniji nego u Cirihu. Podaci dolaze iz najnovijeg izdanja studije Dojče banke pod nazivom "Mapiranje svetskih cena", koja upoređuje troškove života u 69 gradova na šest kontinenata. Analiza obuhvata i cene predviđene za 2026. godinu, kao i njihovo poređenje sa prethodnim periodima.

Fontana di Trevi, Rim /Foto: Marko Jovanović

Glavni izvor podataka je platforma Numbeo, na kojoj korisnici iz različitih delova sveta prijavljuju cene proizvoda i usluga. U istraživanju su korišćeni i podaci Međunarodnog monetarnog fonda, Hejver analitiksa (Haver Analytics) i Blumberga (Bloomberg), između ostalog za izračunavanje pariteta kupovne moći. Autori, međutim, upozoravaju na ograničenja ovakve metodologije. S obzirom na to da podatke na platformi Numbeo unose sami korisnici, oni nisu reprezentativni za sve cene u pojedinom gradu. Zbog toga Kapućino indeks treba posmatrati kao orijentacioni pokazatelj, a ne kao potpuno preciznu sliku troškova života.

(Telegraf Biznis/T-online)