Mapa koja pokazuje koja zemlja najviše propada zbog korona virusa: Gde je tu Srbija?

Ilustracija: Nikola Jovanović

Efekti korone smanjiće sve ekonomije Evrope, a najoštrije posledice imaće one zemlje koje su zavise od turizma, odnosno države na jugu.

Neujednačen ekonomski uticaj efekata pandemije koronavirusa na Evropsku uniju nagoveštava i trnovit oporavak. Dakle, odmah se moće reći da će južne zenlje imati slabiji rast nego one na severu i istoku.

Ekonomska kriza ima veći uticaj u južnoj Evropi, jer ekonomije u toplijim klimatskim uslovima više zavise od turizma i kao takve su posebno pogođene merama lokdauna. Južne ekonomije takođe imaju veću koncentraciju malih i srednjih preduzeća povezanih sa turizmom, putovanjima i ugostiteljstvom, koja su manje otporna na finansijske napore krize.

Suprotno tome, severne i istočne zemlje su više zavisne od proizvodnje i industrijskog izvoza, gde je uticaj bio ograničeniji. Ekonomska podela sever-jug zakomplikovaće želju Evropske centralne banke da kreira jedinstvenu monetarnu politiku za valutu evra, što dovodi do dodatne tržišne nesigurnosti.

Kao rezultat, rizik od socijalnih nemira i kolapsa vlade takođe će biti veći u južnoj Evropi, gde je pandemija rasplamsala preostale ekonomske nevolje izazvane globalnom finansijskom krizom 2007-08.

Za Srbiju se prognozira najveći rast, odnosno najmanji pad BDP. Poslednja procena MMF, koja bi zvanično trebalo da bude objavljena narednih dana pokazuje, da će rast privredne aktivnosti Srbije u ovoj korona godini biti svega minus 1,5 odsto, što će našu zemlju, kako ističe, staviti na prvo mesto po rastu u Evropi.

U međuvremenu pogledajte na našoj mapi kako to izgleda po zemljama.

(Telegraf Biznis)