Svet i dalje slabo kupuje nova poslovna odela, a zbog toga najviše pate uzgajivači ovaca

Foto: Unsplash

Neverovatno je kako su neke karike u lancu tržišta rada povezane, iako nam ne deluje tako u prvi mah. Možda se pitate kakve veze imaju ovce sa poslovnim odelima? Zapravo, više su povezani nego što slutite.

Teme za vas

Italijanske predionice su otkazale narudžbine, jer je opala potražnja za odelima, pa se tako srednja cena čuvene australijske vune (kojom su ispunjene i jedne od najpoznatijih čizama na svetu) sada i više nego prepolovila, i pala prošlog meseca na 8,58 dolara za kilogram.

Na smanjenje potražnje za odelima direktno je uticao masovni rad od kuće, a zbog toga indirektno trpe uzgajivači ovaca u ovoj dalekoj zemlji, s obzirom na to da je cena merino vune - ključnog materijala za odela, u slobodnom padu već mesecima.

Rojters izveštava da odela prestižnog kreatora iz Italije, Brunela Kućinelija (poznat kao "kralj kašmira") koštaju do 7.000 evra. Imućni Italiji nisu pitali za cenu pre pandemije, ali sada im nova odela jednostavno nisu potrebna. Ni sam Kućineli mesecima nije obukao sako i pantalone, a kamoli kupio.

Promene koje je donela pandemija nesumnjivo su se "prelile" i na lanac snabdevanja u tekstilnoj industriji, i to na svim kontinentima. Australija, koja je najveći svetski proizvođač merino vune, sada beleži najniže nivoe prodaje, kao i cena.

Poređenja radi, cena ove vune po kilogramu je početkom godine iznosila čak 20,16 dolara, što znači da je pala za više od 50 odsto. Oni koji gaje ovce su u velikom problemu, pa sada nastoje da skladište materijal, nadajući se boljim danima u budućnosti. Čak i kada potražnja za odelima opet krene, farmeri će, vrlo izvesno, morati da sačekaju na oporavak.

Foto: Unsplash

Oporavak će trajati 3 godine

Tekstilne fabrike ovih dana ne znaju šta će sa sirovinama. Vodeći klijenti, mahom iz SAD i Evrope, uglavnom otkazuju pordužbine, a jedina "svetla tačka" u svemu je Kina. Posle Italije, ta zemlja je među prvim kupcima australijske vune, koje se na nivou godine izveze za 3 mlrd dolara.

Sada samo Kinezi kupuju cenjenu vunu, ali takođe u manjim količinama. Nažalost, nemaju svi farmeri opciju da skladište vunu. Jedan farmer, Dejv Jang, ima čak 4.500 ovaca, i kaže da on ubrzo nakon šišanja mora da proda vunu. Sada kada je potražnja za odelima stala, namerava da se okrene prodaji mesa.

Kome je teže, uzgajivačima ili predionicama? Teško pitanje. Italijanske zanatlije kažu da ove godine očekuju pad prihoda barem za 25 odsto. One manje će biti još više pogođene, tamo se procenjuje pad do čak 80 procenata. Inače, i te "manje", godišnje "namaknu" milione i milione evra prihoda.

Ono što zanatlijama i uzgajivačima dodatno ne ide na ruku, jeste što se potražnja za odelima neminovno menja, nevezano za pandemiju kovid-19. Prema oceni stručnjaka, to je zato što i same kompanije dozvoljavaju zaposlenima ležernije oblačenje. Primera radi, platforma Lyst je došla do zaključka da je u 2020. najprodavaniji brend za odeću bio Najki, jer su ljudi masovno radili od kuće, te su kupovali udobnu garderobu.

Foto: Unsplash

Najmanje tražena odeća

Prošlog meseca, odela su se u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj prodavala najmanje, od svih odevnih predmeta, i to po najnižoj ceni. To pokazuju podaci firme "StyleSage". Pritom, najveći pad beleže brendovi nižeg i srednjeg ranga, a među njima su Ges, Asos, Hugo Bos.

Ipak, situacija nije kritična samo u Evropi. Mnogi biznisi u SAD propadaju, pa tako "Coresight Research" prognozira da će ove godine oko 20.000 radnji s odećom staviti "ključ u bravi", jer ne mogu da se izbore sa finansijskim pritiscima. Istraživanja pokazuju i da Amerikanci ovih dana slabo troše na odevne komade.

Krojač iz Londona, Džesper Litman, kaže da njegovi klijenti sada uglavnom "sede kući, u pidžami". On je do pandemije šio oko 200 odela godišnje, a u 2020. ih je prodao "samo" 63. Takođe, dobar deo klijenata još nije preuzeo svoja odela koja je Litman već sašio, jer im se ne žuri, nemaju gde da ih nose.

(Telegraf Biznis)