Tamna strana Španije: 350 evra za šest kvadrata, sirotinja ilegalno naseljava napuštene zgrade

Španija / Foto: Tanjug/AP

Pablo Kerda je iz Čilea došao u Madrid da studira filmsku režiju. Odmah mu je jedna stvar upala u oči: "Ovde svi žive na veoma malom prostoru".

Teme za vas

Kad je počeo da traži stan, brzo je shvatio da je situacija takva zbog visokih stanarina, ali i skučenih stanova. Ima mnogo stanova s malim sobama, ponekad i bez prozora, a sve to u zgradama sa mnogo spratova. Posle nekog vremena je shvatio da je problem to što malo ljudi ima stalan i siguran posao, a tu su još i došljaci koji često nemaju dozvolu boravka, piše Dojče vele.

Mnogi Španci nemaju novca za luksuz velikog i udobnog stana. Eurostat procenjuje da španska porodica s dvoje dece zarađuje u proseku oko 20.000 evra manje nego isto takva porodica u Nemačkoj. Pritom, kako piše časopis za stanovanje "Magazin", španska porodica plaća malo nižu cenu kirije nego nemačka.

350 evra za šest kvadrata

Pablo iz Čilea je prošlog septembra, kada je došao u Madrid, gledao i stanove u centru grada, ali jednosoban bi tamo morao da plaća između 650 i 900 evra mesečno. Bez obzira na krizu, stanovi u Španiji nisu pojeftinili. S obzirom na to da za centar nije imao novca, Pablo je iznajmio stan u radničkoj četvrtu Valesas.

Čak i tamo je, prema evidencijama španskih portala za nekretnine, stanarina u protekle četiri godine povećana za petinu. Međutim, kako kaže Kerda, "sviđa mu se tamošnja atmosfera". On sada ne bi da se seli, ali to skupo plaća: ovo proleće je proveo u svojoj sobici od šest kvadratnih metara, koju još uvek plaća 350 evra mesečno.

- Uslovi života menjaju ljude, naročito u doba pandemije - kaže Čileanac. Zabrane su u Španiji bile posebno stroge, a sada su ponovo. Uprkos tome, ima mnogo novozaraženih, jer se takve gusto naseljene četvrti brzo pretvaraju u žarišta.

Povrh toga, tamo je malo ljudi koji sebi mogu da priušte da rade kod kuće, pred računarom: to su ljudi koji rade fizičke poslove, negovatelji, konobari, čistačice. Mnogi rade na crno, pa ne mogu da odu kod lekara, niti da se testiraju. A čak i da ostanu kod kuće, po pravilu je mnogo osoba koji žive u istom stanu.

Madrid / Foto: Tanjug/AP

Stroge mere u Barseloni

Dodatni i veliki problem, pogotovo u atraktivnim gradovima Španije, jesu stanovi koji se iznajmljuju turistima. Vlada Katalonije je po tom pitanju uvela drastične mere: samo u Barselonu je inače stizalo 30 miliona turista, ali ona je strogo ograničila broj stanova za izdavanje turistima. Sada je pokrajinska Vlada uvela i ograničenje povećanja stanarina.

Ipak, u Barseloni je još uvek veliki problem doći do stana. O tome priča i Holanđanin, Jasper van Doreštajn: "Nisu problem samo relativno visoke stanarine, već i uslovi koji se traže od stanara. Na primer, uplata stanarine za nekoliko meseci kao kaucija, ali taj novac se ne vraća ako se odselite". Takva garancija, inače, služi samo ako je nastala šteta u stanu, ali kod stanodavaca iz Barselone važe drugačija pravila.

I tu pokrajinska vlada pokušava da uvede red, ali Holanđanin kaže ovako: "Prilikom iznajmljivanja stana tu ste samo vi i vlasnik. Ako vi ne želite da prihvatite njegove uslove, na vratima već stoji neko ko hoće - legalno, nelegalno, svejedno. Gužva se ne smanjuje ni zbog pandemije. Katalonija je ponovo teško pogođena, a hoteli ne smeju da primaju goste, restorani i kafane moraju da zatvore vrata sledeće dve nedelje".

Mnoštvo stanova je prazno i pusto. Pedro Arabela sa Međunarodnog univerziteta u Madridu je stručnjak za tržište nekretnina.

- Kod nas jednostavno škripi u samom sistemu - kaže on. Proteklih decenija cena građevinskog zemljišta u gradovima je eksplodirala. Kako dalje navodi: "Moralo bi da se gradi više socijalnih stanova, na praznom zemljištu koje je u vlasništvu opštine, kakvog ima mnogo na periferijama gradova".

Pored toga, prema mnogim procenama u Španiji ima više od milion stanova koji su prazni, ali nisu na prodaju. Veliki deo toga su nekretnine koje su dospele u vlasništvo banaka u doba krize, a nema sumnje kako će u ovo doba korone biti još mnogo takvih slučajeva zbog propasti građevinskih preduzimača.

U Španiji se jedva dolazi do stana / Foto: Unsplash

Među njima ima mnogo zgrada koje nikada nisu ni završene, ali ima o onih koje jesu. Neki ljudi iz očaja neovlašćeno ulaze u takve stanove i okupiraju ih, pogotovo siromašni koji nemaju novca za stanarinu, ali i na stotine hiljada stranaca bez valjanih isprava koji zbog toga praktično uopšte i ne mogu da dođu do stana.

- Kod iznajmljivanja uvek neko mora da bude garant, neko ko ima uredan ugovor o radu. A onda taj neko mora da pazi da onaj za koga je garantovao redovno plaća stanarinu - objašnjava Bugarka Ivanka Ivanova.

Šta izabrati?

Stanovi u Španiji su skupi, a život je podjednako skup kao i u Nemačkoj, pokazuju podaci Eurostata, statističke službe EU. Zato većina ljudi ima novca za male stanove, a zbog skupog zemljišta grade se ogromne stambene zgrade. To, zapravo, nije jasno ni samim Špancima.

Ova zemlja je gotovo na samom dnu po gustini stanovnika. Zašto se onda ne gradi u širinu? Pre svega, zato što i u Španiji veliki broj ljudi odlazi sa sela u gradove.

Španski kompozitor za film, Manuel Viljalta, ima svoju teoriju: "Mi se koncentrišemo i volimo gomile. Imati kuću kao ja, to je u Španiji izuzetak. Sada u pandemiji sam međutim srećan što živim na selu". Ali to ima i svoju cenu: Španija ima oko 300 bolničkih kreveta na 100.000 stanovnika (Nemačka oko 800), ali gotovo sve te postelje su u velegradovima kao što su Madrid, Barselona, Bilbao... Ali ne i u Sijeri, gde živi Viljalta.

Pa šta onda odabrati: gužvu i male i skupe stanove, a time i opasnost od korone? Ili prostranstvo, ali bez lekara? Čileanac Kerda se ipak teši: "Mi u Madridu bar imamo tu neku prednost".

(Telegraf Biznis)