Dinarski krediti bili skuplji nego oni u evrima, sada priveda pozajmljuje pod jednakim uslovima

Foto: Pixabay

Cene kredita namenjenih privredi u dinarima i evrima su se skoro izjednačile, što je dobra vest pre svega za privredu, a onda i za građane, ocenio je  generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić.

Teme za vas

On navodi da su pre krize, izazvane korona virusom, dinarski krediti za privredu bili znatno skuplji od onih u evrima. Kamate na dinarske zajmove bile su veće od pet odsto, a na one u evrima u proseku oko 2,6 odsto, dok su sada približno iste.

Prema Vasićevim rečima, do približavanja kamatnih stopa je došlo zbog paketa mera koje su donosile država i sama Narodna banka Srbije i koje su doprinele da dinari budu povoljniji za banke.

- Centralna banka je obezbedila dinarsku likvidnost za banke po izuzetno povoljnim stopama. Takođe je u više navrata smanjivala i referentnu kamatnu stopu. Garantnom šemom koju je obezbedila država, a banke podržale finansiranjem, smanjen je rizik banaka kao deo cene koštanja, odnosno kamatne stope koju naplaćuju od klijenata - objasnjava Vasić.

Dodaje da je pozitivnim kretanjima doprinela i dodatna mera NBS za kredite pokrivene garantnom šemom u dinarima iz domena obavezne rezerve banaka, što je prema njegovom mišljenju - direktno smanjilo cenu finansiranja. Vasić ističe i da je na cenu finansiranja u dinarima svakako uticala i niska inflacija koju imamo godinama i kreće se oko 1,9 odsto.

- Zahvaljujući dobrim rezultatima, danas imamo mogućnost da se jeftino zadužujemo u dinarima i to je dobro za sve. Naravno, to je uticalo i na štednju u dinarima koja je od 2012. godine povećana čak četiri puta - navodi ovaj stručnjak i dalje naglašava da, iako je devizna štednja još preovlađujuća, dobro je da štednja u dinarima raste mnogo brže od one u devizama.

Za razliku od kredita namenjenih privredi, gde su se kamatne stope približile, to se kod kredita ka stanovništvu nije desilo, pa su dinarske kamatne stope znatno veće od onih na kredite u evrima.

Sagovornik Tanjuga smatra da je za očekivati da će mere koje se donose i najavljene stope rasta, čim kriza prođe, uticati na dalje jačanje dinara i na izvore finansiranja stanovništva.

(Telegraf Biznis/Tanjug)