Najveći ekonomski pad od Drugog svetskog rata: Oporavak evrozone nesiguran

Foto: Shutterstock

Cela EU, a prvenstveno 19 zemalja evrozone, u 2020. godini beleže najveći ekonomski pad od Drugog svetskog rata.

Kao posedica krize izazvane pandemijom Kovid19, zemlje koje koriste zajednicku valutu evro, u drugom kvartalu 2020. godine beleže pad BDP od 14, 7 procenata u odnosu na isti period 2019. godine, objavila je Evropska agencija za statistiku.

Za isti period, pad BDP na nivou cele EU iznosi 13,9 procenata. Pad BDP u Evrozoni prate i pad potrošnje u domacinstvima, smanjenje izvoza, kao i povecanje broja nezaposlenih.

U Evrostatu kažu da je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležan ”najoštriji pad” BDP i broja zaposlenih od pocetka sezosnkog merenja 1995. godine. Broj zaposlenih se u odnosu na pocetak 2020. godine godine samnjio za 2,9 procenata u Evrozoni, izdaci za potrošnju domacinstava smanjili su se za 12,4 procenta, a izvoz je pao za 18,8 procenata.

Evropska komisija je u svojoj poslednjoj ekonomskoj prognozi, iz jula 2020. godine, ocenila da je kriza Kovod19 pogodila evropsku ekonomiju više nego što je bilo ocekivano.

Predvidanja Evropske komisije su da ce se BDP Evrozone u 2020. godini smanjiti za 8,7 procenta, a porasti za 6,1 odsto u 2021. godini. Značajan ekonomski pad u 2020. godini ocekivan je za Francusku, Italiju i Španiju, dok se manji predvida za Nemacku, Holandiju i Poljsku.

Kada je rec o tržištu rada, u Evropskoj komisiji navode da se znacajno manji broj radnih casnova tokom trajanja pandemije nije pretvori u veliki broj nezaposlenih u EU.

- Povecanje broja nezaposlenih je, za sada, relativno malo u odnosu na snažni pad ekonomskih aktivnosti što razlikuje EU od ostatka sveta - naglašeno je u Briselu.

Foto: Shutterstock

U Briselu, pored ocene da su izvesna ”ekonomska poboljšanja primecena krajem juna i pocetkom jula”, upozorili na to da je put ka privrednom oporavku Evrozone, ali i celog, i dalje nesiguran zbog nepredvidivosti tok pandemije COVID19.

Kao moguci novi ”kamen spoticanja” evropske privrede, koji ce promenti sve dosadašnje brojke prognoze ”na još gore” u Briselu upozoravaju na moguce ponovno uvodenje vanrednih mera i zatvaranja zbog novog talasa Kovid19, cega smo uopravo svedoci širom EU.

Da bi sanirala posledice panedemije, EU je u julu usvojila i najveci zajednicki budžet u svojoj istoriji. Ukupan iznos budžeta za period 2021-2027 i novoosnovanog Fonda za opravak iznosi 1824 milijarde evra .

EU je dogovorila Fond za oporavak EU u iznosi 750 milijardi evra koji ce, po prvi put u istoriji EU, biti finasiran zajednickim zaduživanjem EU, putem obveznica, na svetskim tržištima kapitala sa rokom za otplatu pozajmice do krajq 2058. godine.

Već u oktobru, da bi zaštitila radna mesta i zadržala ljude na poslu, Evropska komisija izdala je uvodnu socijalnu obveznicu u iznosu od 17 milijardi evra.

I dok većina gradana EU, njih 54 procenata, podržava mere koje EU uvodi u cilju ekonomskog oporavka, cak 39 procenata ispitanika kaže da je kriza izazvana COVID 19 vec uticala na njihov licni dohodak, a dodatnih 27 odsto gradana ocekuje takav efekat u buducnosti.

Prema novom Evrobarometru, sprovedenom u julu i avgustu, 64 procenta Evropljana misli da je ekonomska situacija „loša“, a 42 odsto da ce se ekonomija njihove zemlje oporaviti od negativnih efekata izbijanja koronavirusa „2023. godine ili kasnije“.

(Telegraf Biznis/Tanjug)