Obeležava se 100 godina Zavoda za intelektualnu svojinu

Foto: Unsplash

U utorak, 17. novembra, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije proslavlja 100. godinu svog postojanja i rada. Reč je o važnom jubileju za Srbiju i njen narod.

Tog dana Srbija slavi vek institucionalne, pravno uređene zaštite patenata, žigova, dizajna i drugih prava intelektualne svojine na sopstvenoj teritoriji. Proslava je osmišljena tako da se podsetimo nekih zanimljivih činjenica iz te istorije.

Teme za vas

Videćemo kako je proticao razvoj intelektualne svojine u našoj zemlji od kraja Prvog svetskog rata do danas, te kakvu je ulogu Srbija imala u izgradnji međunarodnog sistema zaštite intelektualne svojine. Osvrnućemo se na prošlo vreme i zaviriti u budućnost našeg Zavoda za intelektualnu svojinu.

Zbog situacije sa širenjem pandemije korona virusa, proslava će biti organizovana bez fizičkog okupljanja, a prenos proslave će se odvijati 17. novembra s početkom u 11 časova, preko interneta, na jutjub kanalu Zavoda za intelektualnu svojinu.

Istorija intelektualne svojine u Srbiji započinje još sa kraljem Milanom, 1883. godine. Te godine donet je prvi i do danas najvažniji međunarodni ugovor iz ove oblasti - Pariska konvencija. Srbija je, zajedno sa još svega deset zemalja sveta, postavila temelj međunarodnog prava intelektualne svojine kojim su ustanovljeni osnovi principi zaštite ovih prava, koji su još uvek u upotrebi.

Već naredne, 1884. godine, imali smo i prve nacionalne propise iz ove oblasti - Zakon o zaštiti modela i mustara i Zakon o zaštiti fabričkih i uslužnih žigova.

Uprava za zaštitu industrijske svojine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca osnovana je odmah nakon završetka Prvog svetskog rata, 15. novembra 1920. godine. Već početkom dvadesetih godina prošlog veka u našoj zemlji žigove su, primera radi, štitile kompanije poput Mercedesa, Forda, IBM-a, a vrlo brzo i Koka-Kola, Pepsi i mnogi drugi.

Stručnjaci Zavoda tog vremena napisali su prve nacionalne propise Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz ove oblasti o kojima je sa oduševljenjem pisala tadašnja akademska elita u Evropi. Određena rešenja iz prakse zaštite žigova naše Uprave bila su toliko dobra da su prihvaćena čak i u nekim međunarodnim organizacijama iz ove oblasti.

(Telegraf Biznis)