Štap ili šargarepa za efikasniju naplatu poreza? Građani nisu za sivu privredu, ali ne uzimaju račun

Foto: Unsplash

Preduslov poreske kuture je poštovanje propisa, primena Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji značajno je doprinela jačanju poreske odgovornosti u društvu, ali još ima dosta prostora za unapređenje, rečeno je danas na ekspertskom panelu kojim je zvanično obeležen početak takmičenja "Poreska debata: Štap ili šargarepa" u organizaciji NALED-a.

Konferencija je okupila predstavnike državnih i međunarodnih institucija, ali i privredu i akademsku zajednicu, a na stručnom panelu o poreskoj kulturi govorilo se o važnosti placanja poreza, odnosu obveznika prema porezu, odnosu države prema obveznicima, kvalitetu poreskih procedura i propisa i iskustvima iz zemlje i sveta u primeni stimulativnih i represivnih mera za efikasniju naplatu poreza.

Potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u kompaniji KPMG Igor Lončarević rekao je da je primena Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije znatno doprinela jačanju poreske odgovornosti u društvu, ali da još uvek ima dosta prostora za unapređenje, dodajući da se taj posao nikada ne završava.

"Iako Srbija naplati više od 1.000 milijardi dinara poreza, to je tek 20 odsto BDP-a, dok je u zemljama sa snažnom poreskom kulturom taj udeo mnogo veći. Istraživanja NALED-a pokazuju visoku svest građana i privrede o značaju poreza i gde bi taj novac trebalo uložiti, ali ne prepoznaju da mogu da pomognu boljoj naplati", rekao je Lončarević.

Dodao je da više od tri četvrtine građana ne opravdava sivu ekonomiju, a tek svaki peti uvek traži fiskalni račun. Samo trećina privrednika bi prijavila nelojalnu konkurenciju, a bolju naplatu poreza vide isključivo kao odgovornost države.

Poreski ekspert Birger Nerre koji rukovodi GIZ projektom "Jačanje vladavine prava i mehanizma u borbi protiv korupcije" u Moldaviji rekao je da je javno-privatni dijalog najbolji put do održivih rešenja za unapređenje poreskog morala i discipline.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naveo je da su preduslovi za dobru poresku politiku pravna država, vladavnina prava i razumni porezi.

Istakao je da se možemo nadati dobrovoljnoj naplati poreza, ali da je ipak činjenica da na kraju, poreska naplata zavisi od poreske administracije i adekvatih sudova koji treba da budu u stanju da procesuiraju one koji ne poštuju propise.

Altiparmakov je pohvalio Poresku upravu za način kako je odreagovala na krizu izazvanu pandemijom.

"Mi do sada nismo videli povećanje sive ekonomije kakva je viđena u krizi 2008 . godine i to sve je dosta pomoglo budzetu i da se održe rezultati", rekao je Altiparmakov.

Pomocnik direktora Centra za velike poreske obveznike Poreske uprave Miroslav Đinović ukazao je da je poreska kultura veoma bitna i da u poslednje vreme to pitanje dobija na značaju te da poreski obveznici postaju svesni značaja plaćanja poreza.

Foto: Pixabay

"Pitanje plaćanja poreza ne može se svesti samo na individualnu ulogu pojedinca, to pitanje treba da poprimi opšti i strateški karakter gde će pojedinci biti svesni da to sve donosi benefit, a ne šstetu", rekao je Ðinović.

On je dodao da nivo u pogledu naplate poreza ove godine ne pokazuje bitna odstupanja imajući u vidu sve okolnosti usled virusa korona.

"Očekivali smo da će pad u naplati poreza bitu drastičniji nego što se vremenom to pokazalo", rekao je Ðinović i precizirao da on iznosi oko 1, 4 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je- dodao je prihvatljivo i očekivano imajući u vidu okolnosti.

Profesorka na Pravnom fakultetu Gordana Ilić Popov ukazala je da na poresku kulturu najviše utiču poreski zakoni i da su oni su poprilično dobri i adekvatni, ali da uvek ima prostora za unapređenja i rešavanja nekih nedorečenih pitanja.

Predsednik Naučnog veća NALED-a i nekadašnji ministar finansija Dušan Vujović ukazao je da prava poreska politika podrazumeva dosledno sprovođenje onog što piše u zakonima i ukazao da je poreska kultura uznapredovala.

"To ne znači da su svi zadovoljni, ali ipak znači da smo na pravom putu", dodao je Vujović.

Ističe da je za male firme u Srbiji mnogo veći trošak kad dođe inspektor i proverava ih nedelju dana misleći da time opravdava svoju poziciju i ulogu u društvu, već da je značajnije da on utiče tako da doprinese poboljšanju ponašanja poreskog obveznika.

(Telegraf Biznis)