Položen temeljac za prvu srpsku suvu luku: Vučić učio šta je intermodalni terminal

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ne znam šta tačno znači intermodalni terminal, ali to je na neki način suva luka - rekao je predsednik Aleksandar Vučić. Kaže da mu je trebalo vremena da nauči šta će sve da sadrži budući logistički centar.

Teme za vas

Dodao je da će biti zaposlen veći broj ljudi i da će to biti mesto na kome će se ukrštati trase teretnih vozova, kamiona i brodova.

- Intermodalni terminal će Srbiji mnogo da znači. Ovde će da bude neka vrsta šireg logističkog centra, neka vrsta "suve luke", ona je preduslov za dalji ekonomski napredak. Beč ih ima tri, a u Nemačkoj ih imate stotinu. Ovo je uslov bez kojeg ne možemo da idemo napred, i zbog preduzeća i zbog običnih potrošača. Ovo je deo programa za bolju zaštitu životne sredine i za zeleniju Srbiju - rekao je Vučić.

Ambasador EU, Sem Fabrici naveo je da mu je drago da je Srbija najveći primalac sredstava iz fondova za povezivanje i da je do sada dobila 200 miliona evra bespovratne pomoći za šest velikih projekata.

- Ovaj intermodalni terminal jedan je od tih projekata. Sa 15,5 miliona evra EU je obezbedila gotovo 90 odsto sredstava i to bespovratne pomoći - rekao je Fabrici.

Ovaj terminal je deo razvoja prve logističke platforme u Srbiji. Odavde će se vršiti dalja raspodela kontejnerske robe. Na ovaj način železnica postaje konkurentnija na tržištu. Terminal se nalazi u industrijskoj zoni u Batajnici, istakao je.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je ovo značajan dan za Srbiju na evropskom putu.

- Evropski put nisu samo pregovori - rekla je ona. Naglasila je da je ovo povezivanje koje vodi ka rastu našeg BDP-a, a da su značajne i teme ekologije i zaštite životne sredine.

- Imaćemo manje velikih teretnih kamiona na ulicama našeg grada, vazduh će nam zbog toga sigurno zdraviji i bolji. Ovde će biti prvi logistički centar na Zapadnom Balkanu - navela je Joksimović.

A šta je  zapravo intermodalni terminal i kako će da izgleda, čitajte u našem posebnom tekstu. 

Postavljanju kamena temeljca prisustvuju i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić

Kako će da izgleda?

Kompleks intermodalnog terminala i logistickog centra prostiraće se na ukupno 82,5 hektara, na prostranoj zaravni između železničke stanice Batajnica i autoputa E75.

Kapacitet intermodalnog terminala biće 80.000 kontejnera.

Projekat je predviđen kroz realizaciju IPA sredstava (ukupne vrednosti 15,5 miliona evra), dok će se nabavka opreme i tehnička pomoć operateru ukupne vrednosti 2,9 miliona evra finansirati iz budžeta Republike Srbije.

Izvođač je austrijska firma Štrabag, nadzor Eptisa, a projektant konzorcijum "Egis International/City net".

Ugovor za izgradnju intermodalnog terminala (FIDIC Yellow Book - izrada projektne dokumentacije i izvođnje radova), potpisan je 14. oktobra 2019. sa kompanijom Štrabag ukupne vrednosti 14,46 miliona evra.

Intermodalni terminal se gradi u okviru Nacionalnog programa javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Izgradnjom intermodalnog terminala u Beogradu podstiče se razvoj savremenog kombinovanog transporta kroz povećanje učešća železnice i stvaranjem partnerskog odnosa sa drumskim transportom.

Na taj način ce želznica postati konkurentnija na tržištu, istovremeno pratiće sve buduće tendencije u transportu korišćenjem savremenih tehnologija.

Radovi obuhvataju izgradnju pristupnih drumskih i železničkih saobraćajnica, površina za skladištenja i manevrisanje i administrativnog objekta sa parkingom za teretna vozila.

Predviđeno je da tu stižu vozovi sa kontejnerima iz jadranskih luka i evropskih centara, gde će se pretovarati i skladištiti i kamionima distribuirati do krajnjih korisnika.

Terminal će se sastojati od dva pretovarna koloseka za kontejnere i jedan dodatni kolosek za lokomotivu, saobraćajne trake za prolaz kamiona i kontejnerskog skladišta.

Imaće i carinski magacin, postrojenje za održavanje, administrativno-kontrolnu i carinsku zgradu.

Inače u dvadesetak zemalja Evrope ima ukupno oko 350 terminala.

(Telegraf Biznis)