• 0

Isplivava godinu dana posle: Kako su Hrvati oterali Nebojšu Šaranovića iz trke za Kraš

"Duboka država" pretvorena je u čudovište iz ormara, s kojim su se svi u životu navodno susreli, iako ga niko  nikad nije video. A nije ga video zato što je pred njim zatvarao oči

  • 0
finansije, papiri, analiza

Foto: Pixabay

Famozni pojam "duboka država" u hrvatski javni prostor prvo je uvela HDZ-ova desnica u doba Tomislava Karamarka, nastojeći da "konstruiše strah od nevidljivog, ali moćnog neprijatelja čiji uticaj i moć prožimaju sve nivoe državnih institucija i struktura".

Takva potpuno nedefinisana "duboka država", piše Novac.hr, mogla je teoretski biti okrivljena za sve loše što se građaninu može dogoditi u životu: od gubitka posla, preko donošenja zakona s kojima se ne slaže, do poraza fudbalskog kluba za koji navija.

"Duboka država" pretvorena je u čudovište iz ormara, s kojim su se svi u životu navodno susreli, iako ga niko  nikad nije video. A nije ga video zato što je pred njim zatvarao oči.

Međutim, jedna poprilično dobro dokumentovana pojava "duboke države" ovih dana se pojavila u izveštaju Državne revizije, koji je poslat parlamentu Hrvatske. Radi se o reviziji efikasnosti prodaje deonica Hrvatskog penzionog investicionog društva. Reč je, dakle, o državnom investicionom entitetu, čiji je vlasnik Hrvatski zavod za penziono osiguranje, a koje upravlja Kapitalnim fondom, navodi portal.

Kapitalni fond je zatvoreni alternativni investicioni fond s privatnom ponudom.

Prostije rečeno, to je državni investicioni fond osnovan s idejom da - upravljanjem portfeljom najvrednijih i najlikvidnijih deonica koje država poseduje - ostvari prihod za prvi stub penzionog sistema.

Koliko je ta misija ispunjena i koji je uopšte smisao postojanja Kapitalnog fonda - tema je za sebe, piše dalje hrvatski portal, naglašavajući da je ovde zanimljivo ono što je Državna revizija utvrdila, analizirajući 28 transakcija u kojima je Fond prodavao akcije iz svog portfelja, u periodu od 2016. do 2018. godine.

Ispostavilo se da u pet slučajeva, u tim transakcijama, nisu ispunjeni deklarisani ciljevi Fonda. Ipak, Novac.hr se dalje fokusira samo na slučaj gde je Kapitalni fond prodao oko 94.000 deonica Kraša - samom Krašu. Ugovor je zaključen u februaru 2016, a deonice su prodate po ceni od oko 500 kuna po jednoj.

Novac, posao, dolari

Foto: Shutterstock

Kako danas utvrđuje Državna revizija, prosečna cena trgovanja akcijom Kraša na Zagrebačkoj berzi od početka 2014. (kad je Fond doneo odluku da ide u prodaju) do kraja februara 2016. - iznosila je 516 kuna, a u istom razdoblju je dostigla cenu od 530 kuna.

Već se tu otvara jasna sumnja da je državni fond u ovoj transakciji prošao loše, ipak, najsporniji detalj - prema revizorima - krije se u činjenici da su državne deonice Krašu prodate svojevrsnom neposrednom nagodbom, transakcijom izvan uređenog tržišta kapitala.

Koje je bilo opravdanje za to - nejasno je, ako se zna da je u to vreme Mesna industrija Pivac prilično aktivno kupovala akcije Kraša na tržištu, ne skrivajući ambiciju da preuzme firmu. To im je i pošlo za rukom prošle godine, nakon žestoke licitacije sa Nebojšom Šaranovićem iz Srbije, u kojoj je deonica Kraša dostigla cenu od 1.090 kuna.

Hrvatski portal dalje piše da bi bilo populistički sad, s naknadnom pameću, kritikovati državni fond što deonice u Krašu nije držao do tog skoka cene, ali je nužno zahtevati odgovore zbog čega 2016. nije učinjen napor da se kroz licitaciju dva zainteresovana kupca poveća prodajna cena.

"Nakaradni detalj" koji se u tom kontekstu može pročitati u izveštaju revizora, jeste da je baš interes Pivca, kao generatora likvidnosti deonice Kraša 2014, naveden kao argument odluke da se akcije iz Kapitalnog fonda prodaju, da bi onda dve godine kasnije ugovor bio sklopljen direktnom nagodbom sa samim Krašom, uz obrazloženje da Pivac "nije iskazao interes za kupovinu".

Kako je interes nestao, može se zaključiti iz tadašnjih medijskih izveštaja o toj transakciji, koja je opisana kao operacija kojom su radnici/deoničari Kraša - pod vođstvom moćne Marice Vidaković - blokirali preuzimanje od strane Pivca.

Video: Digital Pioneers: What will sustain business bring us?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke