• 3

Zbog ovog se naše firme sele u druge zemlje: Privreda traži promenu Zakona o deviznom poslovanju

Ubrzanje privrednog razvoja traži promenu Zakona o deviznom poslovanju, porčuju privrednici

  • 3
samit, digitalna srbija

Foto: Aleksandar Dimitrijević

Jedna od najvećih barijera za privredni razvoj kroz strane investicije i realizaciju prihoda sa stranih tržišta leži u Zakonu o deviznom poslovanju, jedna je od ključnih poruka sa održanog panela „Ritam razvoja i inovacije“ na konferenciji CEO Summit u organizaciji magazina InStore i nedeljnika NIN. U ovom razgovoru su učestvovali  Zoran Drakulić, generalni direktor kompanije Point Group Int. i predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograda i Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.

Govoreći o uticaju ovog zakona na poslovanje privrede, Nebojša Đurđević je istakao da Zakon o deviznom poslovanju donosi nepotrebna administrativna opterećenja srpskim kompanijama, stavlja ih u vrlo nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju i smanjuje interes stranih investitora.

- Posledica pravno-pozitivističkog pristupa zakona koji zabranjuje sve što nije izričito dozvoljeno blokira inovacije, usporava razvoj i korišćenje novih poslovnih modela koji su već prisutni u svetu. Upravo zbog toga kao rezultat imamo da oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju — a to su uglavnom digitalne kompanije — kada naiđu na ovakve prakse koje su neuobičajne za ostatak sveta, svoj biznis premeste u Holandiju, Ameriku, Irsku… I onda iz tih zemalja prihoduju i tamo plaćaju porez - rekao je Đurđević.

Zoran Drakulić se složio sa Đurđevićem i dao konkretan primer. "U potpunosti se slažem. Recimo, u zgradi koju izdajemo imamo jednu veliku švedsku kompaniju koja je pre dva meseca od dva sprata koja su iznajmljivali i imali stotinak ljudi to smanjili na pola - zaključio je Drakulić.

Branko Greganović se nadovezao na ovu temu i ukazao na to da se ključno ograničenje odnosi na prethodnu kontrolu međunarodnih transakcija, na tzv. „deviznu dokumentarnu kontrolu“. 

- Nije problem to što se prate i kontrolišu međunarodne transakcije, već to što se prate koristeći pomoću prethodne kontrole. I druge zemlje kontrolišu međunarodno poslovanje, ali to rade nakon realizacije transakcije. U tim državama kontrola ne zaustavlja poslovanje, već omogućava da se život odvija slobodno, a kontrola se vrši  nakon realizacije transakcije - objasnio je Greganović i dodao da naknadnu kontrolu već koriste i drugi značajni kontrolni sistemi u Srbiji, kao što su poreski sistem ili sistem za sprečavanja pranja novca.

samit, digitalna srbija

Foto: Aleksandar Dimitrijević

Dajući svoj sud o ovom zakonu, Nebojša Đurđević ga je simbolično nazvao „Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije“ i pozvao na ubrzanje razgovora o promeni regulative u ovoj oblasti.

- Praktično, sve ovo znači da privredni subjekti u našoj zemlji ne mogu samostalno i slobodno da odlučuju ni o jednoj vrsti svojih međunarodnih poslova. Ovakvo uređenje je u suštinskoj suprotnosti ne samo sa načelima savremene tržišne ekonomije, već i sa deklarisanim načelima samog Zakona u kome na više mesta stoji da se plaćanje između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno - podvukao je direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.

Drakulić i Greganović su se saglasili da je u ovom trenutku najveći rizik domaće privrede leži u obezbeđivanju likvidnosti poslovanja.

- Mala i srednja preduzeća su ta koja se u najvećoj meri susreću sa problemom likvidnosti. Andrej Jovanović je u pravu, oni koji imaju para mogu da se zaduže i sada je idealan trenutak da se kupuje. Oni koji dođu u krizu, biće spremni da prodaju imovinu, da bi opstali i da bi rešili probleme koje imaju. Biće jefitino da se kupuje u određenim delatnostima poput hotelijerstva za one koji vide perspektivu i budućnost u ovom biznisu. Pojedine firme će moći povoljno da se kupe, mnogi su sektori pogođeni, a oni koji imaju para, sada kupuju. U krizama se prave najveći profiti - zaključio je Drakulić.

- Baš kao u bankama, i u privredi imamo situaciju da se još uvek ne vidi ono što se dešava ispod površine, pre svega u vezi pritiska na likvidnost preduzeća u najugroženijim industrijama. Realnu sliku ćemo imati tek drugom polovinom sledeće godine kada isteknu grejs periodi iz kredita iz garantne šeme i otplata tih kredita optereti likvidnost preduzeća - istakao je Greganović.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vuki

    Da Bog poživi Zakon o deviznom poslovanju... nije nam dosta liberalizacije?! a, što se tiče tih digitalnih kompanija... samo neka ih nema.

  • Brk

    Nije Drakuliću tačno da odbija investitore jer su stranci odavno naučili da porezi moraju da se plaćaju a to što bi ti za 100 evra promenio majku,zenu,decu a pogotovu državu to je već tvoj licni problrm...

  • Bhm

    Drzava mora da shvati da ovaj način poslovanja stavlja narod u poziciju kolonije.Nemože drzava Srbija da postoji i zivi bez sela!To je pre ili kasnije morao da shvati svaki vladar Srbije i ne bitno je da li srednji ili 21 vek u pitanju u Srbiji je to tako,jako selo jaka država,vazda bilo!Druga nista manje bitna stvar je da država ima sopstvenu ptoizvodnju!SOPSTVENU!Ne manufaktura,ne renta,ne dođi daj neke posliće a ja ću ti dati sve uslove,besplatnu zemlju,besplatnu novu infrastrukturu,biću sufinansijer a ti izvlaci profit a moja je jeftina radna snaga!?Pa to nema ni u Čadu ni u Gani a ne u srcu Evrope!Gde nam drvna industrija?Kozarska?Metalo industrija?Staklare?Petrohemije?Azotare?Cementare?Proizvodnja mašina,poljoprivrednih mašina?Traktori,kombajni?Gde su nam zanatlije?I na kraju gde su nam stocarstvo i poljoprivreda?Mi imamo uslove za proizvodnju svega od igle do lokomotive,imamo prirodna bogatstva,fude,sume,reke,plodnu zemlju samo ljude uskoro nećemo imati!Selo umire,gradovi su katastrofalne urbane dzungle,nema nikakvog balansa a samo treba grupa pametnih ljudi i dobrih organizatora da sedne i ako treba godinu dana da sedi i pravi planove kako bi se ova država pokrenula sopstvenim snagama.Bez toga nema nama života.Ima ko da radi i možesvako da zaradi samo treba dobre organizacije.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke