Otvorena najveća evropska vertikalna farmа: Zauzima manje mesta, a biljke se hrane LED svetlom
Oko 37 odsto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu
Budući da broj stanovnika u gradovima raste, inovatori traže nove načine uzgajanja hrane, uz što manju potrošnju resursa kao što su zemljište i voda, a jedno od rešenja koje se uvodi širom sveta su i vertikalne farme na kojima se usevi proizvode u više nivoa, najčešće u kontrolisanoj sredini.
Teme za vas
Ako posedujete ove novčanice, zamenite ih što pre, jer uskoro prestaju da važe
Tri noćenja u ovoj kući u Srbiji su 200€: Ako vam ne smeta voda iz balona, vatra koju sami ložite
Jedna takva, najveća u Evropi, otvorena je u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu i tamo je industrijska hala pretvorena u prostor za vertikalan uzgoj salate, začinskog bilja i kelja, prenosi Agroportal.
Povrće će biti uzgajano na 14 etaža koje se pružaju od poda do krova, a plan je imati berbu 15 puta godišnje, uprkos tome što ne rastu u zemlji niti dobiju sunčevu svetlost.
Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj, a biljke će rasti uz pomoć LED svetla. Vertikalna farma prostire se na 7.000 kvadratnih metara, iz kompanije poručuju da će se za dve godine u njoj moći da uzgajaju i plodonosno povrće, a za pet do deset i korenasto.
Inače, ova farma je plod saradnje "Nordic Harvest"-a i tajvanske grupe "YesHealth", a težiće godišnjoj proizvodnji od 1.000 tona povrća.
- Nudimo održiviji način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvest-a, Anders Riman za Rojters.
Ovi urbani objekti ipak nisu naišli na dobrodošlicu poljoprivrednika koji smatraju da je tako u pitanje dovedena njihova sposobnost da nahrane planetu, a osvrnuli su se i na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.
Međutim, Riman nabraja aktere koji pozitivno deluju na sredinu, kao što je uzgoj u blizini potrošača, korišćenje zelene energije, ali i to da povrće proizvode bez upotrebe pesticida.
Prema podacima Svetske banke, u 2016. godini oko 37 odsto zemljine kopnene mase upotrebljeno za poljoprivredu.
Ipak, klimatske promene mogu ugroziti dostupnost zemljišta za uzgoj, a iz Svetskog programa za hranu upozoravaju da je četvrtina proizvodnih površina degradirana, što je dovelo u pitanje bezbednost hrane.
Video: Ribar postao milioner preko noći: Dok se šetao pored obale mora, naišao je na pravo blago.
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Povezane vesti
Hrvatska među najskupljim zemljama Evropske unije kada se gledaju cene hrane
U Hrvatskoj u 2023. godini proizvodnja voća pala za 20 odsto: Evo šta se manje proizdovi
Povlači se hrana za pse kod komšija: Pronađena bakterija u proizvodu
Kod nas vezice za povrće od 65 dinara, u svetu hit modni dodatak! Daju i do 800 evra da nose ovo oko ruke
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"Više nam se isplati da dolazimo ovde i jedemo, morala sam da slikam račun!" Beograđanka oduševljena malim cehom u ovoj srpskoj banji
Sutra počinje isplata još jedne pomoći države! Novac će primiti 7 grupa građana: Evo ko je na listi
Jelena prodaje kuću i imanje za 9.999 evra! Ljudi ne veruju da je ovako jeftino, slede i subvencije od države
