Crveni kiosk bio je simbol grada, pa propao: "Još pamtim miris viršli i najboljeg senfa na svetu!"

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Da li pamtite čuvene crvene kioske, jedne od prvih fast food objekata u Beogradu? Zavisi koja ste generacija, ali većina ih se seća. Bili su simbol naše prestonice, a šta se onda desilo?

Teme za vas

PKB kućica u jarko crvenoj boji imala je natpis "viršle u zemički" - kratko i jasno, a ko ih je probao, zna da bolji slogan nije bio potreban. Osim što tih godina u gradu nije bila ovako velika ponuda restorana kao danas, hot dog iz crvenog kioska stekao je popularnost preko preporuke "od usta do usta".

Odavno ih ne viđamo na svakom koraku, ali ostao je miris vrućih viršli negde u našoj pameti i žal za detinjstvom/mladošću. Crveni kiosk se prvi put "javio" u centru Beograda kao pandan grčkim objektima s girosom, ili kobasicama u Pragu.

Prodaja je išla odlično sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, a posebno su mladi voleli da se počaste vrućom viršlom nakon noćnog izlaska. Pre ovih kioska, PKB je držao drvene objekte u kojima ste mogli da kupite i kobasice. Oni koji ih se sećaju, kažu da bi se obogatio svako ko bi ih sada "oživeo".

U saradnji sa pekarom "Jezero" sa Ade, koja je za kioske pravila zemičke, posao je cvetao! Dnevno se mesilo oko 30.000 zemički, što nije bilo dovoljno, pa su se one dodatno dopremale iz Obrenovca. Ne smemo zaboraviti ni čuveni senf, bez kojeg ovaj hot dog ne bi bio tako ukusan.

Od 1992. nažalost više niste mogli da ih nađete na ulicama, kako zbog privatizacije, tako i zbog ere hamburgera i ostalih kulinarskih specijaliteta, što podrazumeva i brzu hranu.

- PKB kiosci su prodavali najlepše viršle ikada! Još pamtim taj ukus. Imali su i kobasice, one su se kuvale u zasebnom loncu. Zemičke su obično bile bajate, ali nam to nije smetalo. Senf je takođe bio preukusan, takav više nigde nisam probala - kaže nam Beograđanka S.L. (59), i dodaje:

- Kad bih krenula kući iz noćnog života, i čekala autobusom u ponoć na Trgu Republike, uvek sam uzimala par viršli, a drugovi su uzimali par viršli, par kobasica u jednoj zemički, i onda to jedemo u prevozu. Cene se ne sećam, ali je bila simbolična za ono vreme. Mislim da i dan-danas postoji jedan takav kiosk, na Dedinju. Kažu da su im viršle kao nekada, probala sam jednom, približne su onima, ali nije baš to to - priča nam čitateljka Telegraf Biznisa.

Foto: Pixabay

Ukratko, kako je sve počelo?

Poljoprivredni kombinat Beograd bio je najveće preduzeće socijalističkog doba, sa enormnim proizvodnim i prehrambenim kapacitetima, što je pokrenulo nesvakidašnju ideju.

Čelnici PKB-a su krajem 60-ih godina 20. veka rešili da prodaju hranu na ulici. Raspisan je konkurs "Beogradski kiosk", za arhitekte koje bi ideju sprovele u delo, a stanovnici našeg glavnog grada su ubrzo dobili "simbol prestonice". Niko više nije razmišljao da li su viršle kvalitetan mesni produkt, bio je važan taj ukus.

Senf koj smo pomenuli ranije u tekstu možda je uflekao mnoge jakne i majice, ali niko nije mogao da mu odoli. Pravi recept, ipak, nikada nije "otkriven". Viršla bi se vrela iz lonca metalnom hvataljkom stavljala u polu-bajatu zemičku, onda bi se po njoj posuo redak senf. Obrok se pakovao u tanki papir s logotipom PKB-a.

Davne 1975. godine, hot dog iz crvenog kioska koštao je 6 dinara, a već nekoliko godina kasnije je poskupeo na 35 dinara. Viršle su mogle da se plate i JTO bonovima, sećaju se stariji Beograđani.

Da li pamtite ove čuvene viršle iz PKB crvenih kioska i koja vam je prva asocijacija na njih?

(B.Đ.)