• 24

Znate li da 60 odsto domaćinstava u Srbiji nema radijator i da 300.000 kuća nema termo-izolaciju?

Procenjena prosečna efikasnost individualnih uređaja za grejanje na čvrsta goriva na nešto malo preko 30%

  • 24
vetrenjača

Foto: unsplash

Energetska efikasnost je pojam koji često čujemo poslednjih godina. Međutim, domaćinstva su još praktično isključena iz ovog procesa.

 

U Srbiji trenutno ima oko 2,4 miliona domaćinstava, sa prosečno nešto manje od 3 člana. Prosečno domaćinstvo je u 2018. godini trošilo 12% ukupne lične potrošnje na električnu energiju i grejanje,  39,4 % domaćinstava je u 2018. godini imalo instalacije centralnog ili etažnog grejanja. A više od 60% domaćinstava nema radijatore.

Dalje, oko milion domaćinstava van gradskog područja troši u proseku 7,4% lične potrošnje na čvrsta goriva. Procenjena prosečna efikasnost individualnih uređaja za grejanje na čvrsta goriva na nešto malo preko 30%.  Stambene zgrade u Srbiji obuhvataju oko 27 miliona m2 i 60% stambenog fonda i najmanje su energetski efikasne, dok oko 300.000 kuća nema termo-izolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.

Šta je rešenje?

Ceo svet se menja u pogledu energetske potrošnje. Promene podrazumevaju prelazak iz sistema neobnovljivih izvora energije u sistem obnovljivih izvora energije i  uvođenje mera za uštedu energije i njeno efikasno korišćenje. Republika Srbija kao članica Energetske zajednice Evropske unije definisala je svoje strateške prioritete razvoja energetike i unapređenja energetske efikasnosti.

Projekat Reforma lokalnih javnih finansija u Srbiji II (RELOF2) je, u saradnji sa Programom „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI), razvio „Model finansijske podrške domaćinstvima u procesu energetske tranzicije” koji je namenjen lokalnim samoupravama koje žele da unaprede lokalne javne finansije, energetsku stabilnost, ekologiju i ostvare društvenu korist.

Model predstavlja jedinstven način sufinansiranja svih vrsta investicija u energetsku efikasnost domova,  a u saradnji sa privrednim subjektima kao partnerima.

Grad/opština priprema svu potrebnu dokumentaciju za implementaciju modela, formira komisiju i putem javnog konkursa bira privredne subjekte koji će biti uključeni u implementaciju mehanizma podrške kao i građane koji će biti krajnji korisnici subvencija za unapređenje energetke efikasnosti svojih domova.

radijator

Foto: Pixabay

Građani realizuju svoje investicije sa odabranim privrednim subjektima i isplaćuju im iznos umanjen za bespovratna sredstva. Lokalna samouprava, na osnovu zahteva privrednog subjekta, vrši proveru realizovane investicije i uplaćuju privrednom subjektu predviđeni iznos subvencija za predmetnu investiciju.

Ovaj model omogućava lokalnim samoupravama da zajedno sa privredom i građanima smanje zagađenje i povećaju energetku efikasnost. Model omogućava i ostvarivanje zahteva domaćeg zakonodavstva i evropskih standarda po pitanju javnih finansija, potrošnje energije i zaštite životne sredine.

Preduslov da lokalne samouprave koriste ovaj model je da imaju usvojena planska dokumenta javnih politika u oblasti energetske efikasnosti i obezbeđena sredstva u budžetu.

Uloga jedinica lokalnih samouprava u ovoj oblasti je značajna s obzirom na  nadležnosti koje se odnose na toplotnu energiju, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Uključivanje domaćinstava u ovaj proces je nužno i korisno i ima višestruke efekte na sama domaćinstva u smislu smanjenja njihovih troškova, obezbeđenju energetske stabilnosti i nezavisnosti domaćinstva i zadovoljstvu zbog zaštite životne sredine i smanjenja uticaja na klimatske promene.

Video: Ako struja udari na novčanike, ovo su trikovi kako da to izbegnete

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nista cudno

    Pa kako, mi smo ekonomski tigar , sa prosecnom platom od 300 evra tesko da neko moze izdvojiti 1000 evra za izolacije i druge stvari.

    40
    2

    Podelite komentar

  • pero

    Svako normalan u ovoj drzavi ko zivi i radi od normalnog rada kapira da je ovo nebuloza svi oni sebi ne mogu prijustiti normalan zivot a ne fasadu i radijatore da imaju u kuci. Svako bi voleo da ima i fasad i radijatore u kuci ali sve to je ozbiljna investicija za vecinu gradjana.

    32
    0

    Podelite komentar

  • Sale71

    Od čega ljudi da to naprave,većina ne može da se prehrani ceo mesec!

    30
    3

    Podelite komentar

Google preporuke