Znate li da 60 odsto domaćinstava u Srbiji nema radijator i da 300.000 kuća nema termo-izolaciju?

Foto: unsplash

Energetska efikasnost je pojam koji često čujemo poslednjih godina. Međutim, domaćinstva su još praktično isključena iz ovog procesa.

Teme za vas

U Srbiji trenutno ima oko 2,4 miliona domaćinstava, sa prosečno nešto manje od 3 člana. Prosečno domaćinstvo je u 2018. godini trošilo 12% ukupne lične potrošnje na električnu energiju i grejanje,  39,4 % domaćinstava je u 2018. godini imalo instalacije centralnog ili etažnog grejanja. A više od 60% domaćinstava nema radijatore.

Dalje, oko milion domaćinstava van gradskog područja troši u proseku 7,4% lične potrošnje na čvrsta goriva. Procenjena prosečna efikasnost individualnih uređaja za grejanje na čvrsta goriva na nešto malo preko 30%.  Stambene zgrade u Srbiji obuhvataju oko 27 miliona m2 i 60% stambenog fonda i najmanje su energetski efikasne, dok oko 300.000 kuća nema termo-izolaciju i troši četiri-pet puta više energije nego kuće u EU.

Šta je rešenje?

Ceo svet se menja u pogledu energetske potrošnje. Promene podrazumevaju prelazak iz sistema neobnovljivih izvora energije u sistem obnovljivih izvora energije i  uvođenje mera za uštedu energije i njeno efikasno korišćenje. Republika Srbija kao članica Energetske zajednice Evropske unije definisala je svoje strateške prioritete razvoja energetike i unapređenja energetske efikasnosti.

Projekat Reforma lokalnih javnih finansija u Srbiji II (RELOF2) je, u saradnji sa Programom „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI), razvio „Model finansijske podrške domaćinstvima u procesu energetske tranzicije” koji je namenjen lokalnim samoupravama koje žele da unaprede lokalne javne finansije, energetsku stabilnost, ekologiju i ostvare društvenu korist.

Model predstavlja jedinstven način sufinansiranja svih vrsta investicija u energetsku efikasnost domova,  a u saradnji sa privrednim subjektima kao partnerima.

Grad/opština priprema svu potrebnu dokumentaciju za implementaciju modela, formira komisiju i putem javnog konkursa bira privredne subjekte koji će biti uključeni u implementaciju mehanizma podrške kao i građane koji će biti krajnji korisnici subvencija za unapređenje energetke efikasnosti svojih domova.

Foto: Pixabay

Građani realizuju svoje investicije sa odabranim privrednim subjektima i isplaćuju im iznos umanjen za bespovratna sredstva. Lokalna samouprava, na osnovu zahteva privrednog subjekta, vrši proveru realizovane investicije i uplaćuju privrednom subjektu predviđeni iznos subvencija za predmetnu investiciju.

Ovaj model omogućava lokalnim samoupravama da zajedno sa privredom i građanima smanje zagađenje i povećaju energetku efikasnost. Model omogućava i ostvarivanje zahteva domaćeg zakonodavstva i evropskih standarda po pitanju javnih finansija, potrošnje energije i zaštite životne sredine.

Preduslov da lokalne samouprave koriste ovaj model je da imaju usvojena planska dokumenta javnih politika u oblasti energetske efikasnosti i obezbeđena sredstva u budžetu.

Uloga jedinica lokalnih samouprava u ovoj oblasti je značajna s obzirom na  nadležnosti koje se odnose na toplotnu energiju, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Uključivanje domaćinstava u ovaj proces je nužno i korisno i ima višestruke efekte na sama domaćinstva u smislu smanjenja njihovih troškova, obezbeđenju energetske stabilnosti i nezavisnosti domaćinstva i zadovoljstvu zbog zaštite životne sredine i smanjenja uticaja na klimatske promene.

(Telegraf Biznis)