Jaja s avokadom 600 dinara u beogradskim restoranima: Kako je meksička voćka postala broj 1 u Srbiji

Foto: Unsplash

Avokado je definitivno super-hrana 21. veka, ili bolje rečeno, poslednjih nekoliko godina. Voćka koja potiče iz Meksika veoma je zdrava, ali je treba jesti umereno, zbog visokog procenta masti.

Teme za vas

Restorani, mahom u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije, odavno se utrkuju koji će dati bolju ponudu, pa su tako jaja Benedikt dobrim delom zamenila dobru, staru kajganu, a namaz od avokada se sada stavlja na integralni tost (često s rukolom i tunjevinom).

Ne treba zaboraviti i sve verzije omleta (sa šunkom, slaninom, avokadom itd.). U jednom domaćem restoranu, koji naginje ka organskoj ishrani, 2 poširana jajeta s avokadom i heljdinim hlebom koštaju 570 dinara, dok kajgana sa egzotičnom zelenom voćkom imaju cenu od skoro 600 RSD.

Ali, budući da musli u mnogim objektima košta maltene 500 dinara, onda možda gore navedene cene i ne treba mnogo da nas čude. Isto toliko, neretko, koštaju i prženice, a popara koju čine tri prosta sastojka, uz sir, košta čak 400 dinara u nekim restoranima. Ipak, vratimo se na avokado.

On je odjednom postao sastavni deo naše, domaće kuhinje, nema blogerke koja na Jutjubu nije podelila neki recept za doručak sa avokadom (bilo da se maže na tost ili služi za salatu), a Instagram je takođe prepun postova sa heštegom avokado. Ova voćka je jedna od onih "instagramibilnih" namirnica (dobra za fotografisanje).

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Avocado 🥑 (@avocadofruitoflife)

Zašto je avokado tako skup?

Kilogram avokada košta oko 600 dinara u domaćim marketima, a zanimljivo je da je njegova cena skočila za 129% posledinjih godina, jer je širom sveta postajao sve popularniji. "Super Bowl" je, recimo, događaj tokom kojeg Amerikanci pojedu u proseku 90 miliona kilograma avokada.

Prema mišljenju stručnjaka, piše Biznis Insajder, potrebno je oko 270 litara vode da bi se uzgajalo pola kilograma avokada. Dakle, 90 miliona kilograma bi moglo da zahteva čak 54 milijarde litara vode, što znači da suša ili toplotni talasi mogu imati razarajuće posledice na industriju avokada.

Zapravo, upravo to se događa u Kaliforniji poslednjih osam godina. U nekim zemljama, poput Čilea, uzgoj avokada smatra se faktorom za pogoršanje suše.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Avocado 🥑 (@avocadofruitoflife)

Zbog tako visokih cena na tržištu, avokado je "privukao" mnogo lopova, te dolazi do krađa iz voćnjaka i dostavnih kamiona širom sveta. Na Novom Zelandu uvedene su naoružane noćne patrole i električne ograde nakon što je proizvođaču ukradeno 70% plodova iz voćnjaka.

Da li ste čuli za "krvavi avokado"?

Oko 80 odsto zelene voćke iz Meksika potiče iz suverene države Mičoakan, i tu karteli izvode tzv. "blood avocado" trgovinu, pri čemu nasilno iznuđuju naknadu od poljoprivrednika, na osnovu veličine njihovog zemljišta i težine useva.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Avocado 🥑 (@avocadofruitoflife)

Dakle, avokado koji se "lepo slika za Instagram", ima i svoju mračniju stranu. Neki restorani su čak započeli bojkot zelene voćke, iz etičkih razloga. Stručnjaci sugerišu da bi nestašica vode mogla da pogodi 5 milijardi ljudi do 2050. godine, a predviđa se i tzv. pojas suše, koji uključuje Meksiko i Južnu Ameriku.

Ali, dok se gomilaju dokazi o propadanju životne sredine, industrija avokada i dalje raste, zajedno sa potražnjom potrošača. Na određenim mestima održivost proizvodnje avokada postaće neodrživa.

(B.Đ.)