Profesori koji su radili na oksfordskoj vakcini zaradiće milione, ali ovo je uslov za isplatu novca
Vakcina AstraZeneca, protiv kovida-19, prošla je trnovit put
Oksfordski profesori Sara Gilbert i Edrijen Hil, koji su pomogli u stvaranju vakcine, na putu su da zarade milione funti kroz startap "Vaccitech", koji je učestvovala u stvaranju eksperimentalne vakcine.
U pitanju je privatna kompanija koja je nosilac intelektualnog vlasništva nad vakcinom. Gilbertova i Hil su vlasnici 10 odsto ove kompanije, koja će zaraditi od prava na proizvodnju vakcine protiv kovida-19, ali i od svake faze razvoja vakcine.
Ipak, postoji jedan uslov, a to je da će im novac biti uplaćen tek kada pandemija bude privedena kraju, jer tako stoji u njihovom ugovoru sa Oksfordom, piše Dejli Mejl.
Vrednost firme procenjena je na 65 miliona dolara 2019, pre nego što je pandemija zahvatila svet. Ovaj par naučnika takođe će imati pravo na deo prihoda ukoliko vakcina bude prodavana. I Univerzitet Oksford će zaraditi stotine miliona funti, jer su osigurali da institucija dobije 6 odsto profita od vakcine.
Drugi čovek Oksforda, Luis Ričardson, rekao je da je univerzitetu važno da se ne ponovi greška koju su napravili pre 80 godina, kada su svetu dali tada revolucionarni penicilin, ali od toga nisu maltene ništa zaradili.
Kompanija AstraZeneca, sa kojom je u partnertvu stvorena vakcina, obećala je da neće zaraditi ništa na prvih tri milijarde doza, ali kako trenutno izgleda potražnja za vakcinom, mogli bi da zarade stotine miliona dolara.
Najvažniji korak ka ostvarivanju zarade od ove vakcine napravljen je kada su zdravstvene vlasti Velike Britanije odobrile njenu upotrebu. Odobrenje nadležnih zdravstvenih komisija znači da je vakcina i bezbedna i efikasna, a u jednom trenutku situacija nije bila sjajna.
Posle smrti jednog od ispitanika, koja je uzdrmala poverenje javnosti, ono je povraćeno, ali je onda opet palo kada je štampa izvestila da su podaci o uspešnosti vakcine upitni. Oni nisu govorili o bezbednosti, već o tome koliko je vakcina efikasna.
Iako je tada većina dobrovoljaca tokom ispitivanja dobila pravu dozu u obe injekcije, neki od njih nisu. Regulatorima je saopštena greška u ranoj fazi i oni su se saglasili da ispitivanje može da se nastavi i da još dobrovoljaca sme da bude imunizovano.
Greška nije imala efekat na bezbednost vakcine
Upotreba Oksfordske vakcine počeće 4. januara i ubrzaće se u prvih nekoliko nedelja u novoj godini. Vlada Velike Britanije naručila je od kompanije AstraZeneca 100 miliona doza vakcine, a to je dovoljno za imunizaciju 50 miliona ljudi.
Oksfordska vakcina razvijana je u prvim mesecima 2020, na dobrovoljcima je testirana u aprilu, a od tada je prošla i seriju kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo na hiljade ljudi. To je druga vakcina koja je odobrena za upotrebu u Britaniji, a prva koja je dobila dozvolu je Fajzer/BioNtek.
Dozvola za oksfordsku vakcinu će ubrzati proces imunizacije, jer je jeftina, a masovna proizvodnja je laka. Ono što je prednost Oksfordske vakcine, jeste što može da se skladišti u običnom frižideru, za razliku od Fajzerove, kojoj je potrebna temperatura minus 70 stepeni Celzijusa.
Video: Đerlek: Srbija jedina u Evropi sa dve vakcine
(Telegraf Biznis)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.