Kako su srpske planine postale najposećenije u 2020? Računi iz kafića ili dobar put?

Planinski turizam u Srbiji doživeo je bum prošle godine, kada je sredinom marta nastupila pandemija kovida-19. Od tada, pa sve do zime i 2021, više se ulaže u planine i njihove potencijale.

To ulaganje se ogleda kroz puteve, infrastrukturu, obnavljanje nekih lokacija, znamenitosti, odnosno hotela, ili podizanje potpuno novih ugostiteljskih i hotelskih objekata.

Jedan od primera kako "namamiti" turiste, ako im je u određenom mestu sve poznato, jeste atrakcije: Zlatibor je to učinio najpre sa obnovom jezera, tj. dao mu je novi pečat kroz novi izgled, a onda i sa gondolom.

Najduža svetska panoramska gondola, po ceni od 1.000 dinara za odrasle (do Tornika), jeste atrakcija kako za domaće, tako i za strane turiste. Ipak, ovaj put akcenat je da lokalcima, koji su uvideli značaj domaćeg turizma tokom aktuelne krize.

Tražnja za vikendicama

Krenućemo od onoga što se naročito istaklo u prethodnom periodu, a to je bum kuća za izdavanje, odnosno na prodaju. Mogli smo da primetimo da su vlasnici osrednjih nekretnina drastično dizali cene u oba slučaja, jer su primetili koliko su naše planine posećene.

To je, međutim, trend koji bi mogao da ostane. Cene apartmana po danu su takođe skočile, u odnosu na ranije godine, ali i cene u uslužnim objektima. Jedan razlog za to je što vlasnici objekata mogu da naplate uslugu toliko, odnosno ljudi su spremni da plate, dok sa druge strane - cene rastu, što je neka destinacija sređenija.

Sa druge strane, ako kupite kuću na planini, možete njom raspolagati na više načina: preseliti se na planinu na neko vreme, posebno ako možete da radite na daljinu, odlaziti tamo za vikend ili nekoliko puta godišnje, a možete je i izdavati, što je sada posebno popularno.

Krajem decembra smo pisali o tome koliko su se tražile brvnare, a jedna je bila najtraženija u 2020. i košta 17.000 evra. Najviše se traže brvnare od čamove građe, površine do 40 m2, a izgradnja takvih košta između 20 i 25 hiljada evra.

Infrastruktura

Kažu da putevi povezuju zemlje, regione, ljude, te je tako presudno ulagati u njih. Lakše ćete se odlučiti da od Beograda pređete 230 km do Zlatibora, ako je put nov, bezbedan. Isto tako, ne možete očekivati seosku idilu, a da je baš blizu nekog većeg grada.

Još jedan način za ulaganje u seoski/planinski turizam jeste dostupnost modernih rešenja, kao što je internet. Iako traže mir, slobodu, prirodu, posetioci ne žele da budu potpuno "odsečeni" od svoje svakodnevice.

Paralelno sa tim, potrebno je raditi na građevinskim rešenjima, ponuditi ljudima snabdevene markete, pijace, bazene, zabavna mesta. Tokom pandemije, iako je turizam bio u problemu, zanimljivo je da je rastao broj novih hotela na našim najpopularnijim planinama kao što su Kopaonik, Zlatibor, Divčibare.

To je postalo i evidentno i kada je reč o sve popularnijim planinama, poput Beljanice, Zlatara, Golije... Dobri putevi su prioritet kada je reč o odluci da se odabre planina.

3 ogromna projekta koja spajaju Zlatibor i Beograd

Država će pomoći izgradnju obilaznice oko Zlatibora, kao i celokupne infrastrukture kako bi se što više razvio taj kraj, i kako bi turistički centri bili bliži, pisali smo sredinom januara.

Put do Požege biće gotov do kraja 2021, a takođe je u planu izgradnja obilaznice oko Zlatibora, brze saobraćajnice ka Užicu, sa krakom ka Višegradu i Kotromanu.

Ideja je da se ova srpska planina više približi Beogradu, tako da je Beograđani u većem broju posećuju, jer ima veliki potencijal. Osim Zlatara, treba obratiti pažnju i na Zlatar i okolna jezera, koja mogu biti "domaća mora".

(Telegraf Biznis/B.Đ.)