Zelena agenda u Srbiji: Kako se razvijaju naftaši

Foto: NIS

Dok mnoge naftne kompanije tek sada svoju delatnost prebacuju sa istraživanja, proizvodnje i prerade naftnih derivata i hvale se da će ubuduće poslovati po zelenoj agendi, NIS tokom poslednje decenije svoje poslovanje konstantno usklađuje sa zaštitom životne sredine, u skladu sa principima eliminacije uzročnika klimatskih promena, piše portal Energija Balkana.

NIS je 2012. godine, u skladu sa strategijom prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding, počeo širenje poslovanja u oblasti elektrogeneracije. Od 2013. godine kompanija realizuje program kogeneracije i do sada su na osam lokacija u Srbiji izgrađene male elektrane, čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim elektranama NIS od gasa koji je, zbog lošeg kvaliteta, ranije spaljivan na baklji, sada proizvodi toplotnu i električnu energiju. U ove mini gasne elektrane uloženo je više od 20 miliona evra.

Proizvodnju električne energije iz gasa NIS je takođe započeo u Rumuniji, u bušotini Žombolj. Ovo je prvi takav projekat koji NIS realizuje van granica Srbije.

Sa proizvodnjom struje, NIS je ušao i u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a prisutan je i na regionalnim tržištima. Kilovate proizvedene na postrojenju na bušotini Žombolj prodaju na rumunskom tržištu.

Najveći i najvažniji projekat NIS-a u oblasti elektroenergetike u ovom trenutku je izgradnja TE-TO Pančevo, elektrane koju gradi u saradnji sa ruskom kompanijom Gasprom energoholding. Udeo NIS-a u ovom projektu je 49%. Vrednost investicije je oko 180 miliona evra, a instalisani kapacitet je do 200 MW. Izgradnja ovog postrojenja je nastavljena u 2020. godini, a puštanje u rad očekuje se tokom ove godine.

Iz NIS-a ističu da će se u novoj elektrani proizvoditi toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će proizvedena električna energije biti usmerena u energetski sistem Srbije. Projektom se predviđa izgradnja elektrostanice za kogeneraciju na bazi tehnologije parno-gasnog ciklusa sa istovremenom proizvodnjom električne i toplotne energije u obliku tehnološke pare. Ova tehnologija je trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, predstavlja ekonomski najopravdanije tehničko rešenje korišćenja prirodnog gasa kao goriva i ujedno obezbeđuje visok nivo iskorišćenja energije goriva - nisku potrošnju goriva po jedinici korisne energije.

Aminsko postrojenje prečišćava gas  

Foto: NIS

Takođe, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Rad ovog savremenog postrojenja omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa.

Osim pozitivnog biznis efekta, ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je tehnologija koja se koristi u Aminskom postrojenju jedna od ekološki najbezbednijih. Naime, način prerade u ovom postrojenju je takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“. Tehnologija koja se primenjuje u Aminskom postrojenju je HiPACT (High Pressure Acidgas Capture Technology), jedna od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa.

 Duboka prerada – ekologija i veća konkurentnost RNP

Foto: NIS

Krajem prošle godine NIS je završio projekat Duboke prerade, kojim se unapređuje rad Rafinerija nafte u Pančevu (RNP) i njeni finalni produkti ispunjavaju stroge ekološke kriterijume. Ulaganje veće od 300 miliona evra omogućilo je Rafineriji nafte Pančevo da postane jedna od vodećih rafinerija u ovom delu Evrope.

Reč je o projektu koji je važan ne samo za NIS već i za privredu Srbije, što su, uostalom, potvrdili i komentari iz susedne nam Hrvatske, čiji analitičari petrolejskog biznisa su, upoređujući start Duboke prerade sa kašnjenjem takvog projekta u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA, konstatovali da je NIS stekao veliku prednost, ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Da podsetimo, NIS je realizacijom ovog projekta povećao dubinu prerade sirove nafte – sa 86% u 2017.godini do 99,2%, čime je omogućena i veća proizvodnja svetlih derivata (dizela, tečnog naftnog gasa i benzina) koji imaju najveću vrednost na tržištu. Uz to, start Duboke prerade omogućio je i početak proizvodnje naftnog koksa, proizvoda koji se ranije uvozio u Srbiju. Istovremeno, Duboka prerada je donela i mnogobrojne ekološke benefite, kao što su prestanak proizvodnje mazuta sa visokom sadržajem sumpora, kao i smanjenje emisije, SO2 za 98,8%, praškastih materija za preko 50% i azotnih jedinjenja za 9,8%.

Nastavak modernizacije

Foto: NIS

Važno je napomenuti da NIS kontinuirano ulaže u program modernizacije pančevačke rafinerije. Od 2009. godine, kada je Gaspromnjeft postao većinski vlasnik NIS-a u Rafineriju je investirano više od 800 miliona evra. Izgradnjom kompleksa MHC/DHT realizovana je prva faza modernizacije RNP. Direktni efekti izgradnje ovog postrojenja se ogledaju u značajno manjoj emisiji zagađujućih materija u vazduh (prvenstveno SO2), boljem kvalitetu poluproizvoda i proizvoda (benzin i dizel sa manjim sadržajem sumpora-ispod 10 ppm). Uloženo je 396 miliona evra.

U NIS-u ističu da ni sa Dubokom preradom nije kraj modernizacije rafinerije, da će ulaganja u preradu ostati jedan od prioriteta daljeg razvoja NIS-a.

U narednom periodu NIS će raditi na modernizaciji kompleksa katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela, benzina i gasova, kao i izgradnji pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE. Reč je o projektu vrednom 80 miliona dolara, čija se finalizacija očekuje u 2024. godini. Realizacija ove investicije omogućiće povećanje proizvodnje propilena. Takođe, NIS će nastaviti da radi na implementaciji digitalnih projekata, koji će omogućiti efikasniji i pouzdaniji rad Rafinerije.

Konkretno, jedan od digitalnih projekata koji je u fazi implementacije je prediktivno održavanje sistema, a reč je o jednom od najznačajnijih alata u okviru strategije koja podrazumeva prelazak od korektivnog ka proaktivnom održavanju. Takođe, intenzivno se radi i na drugim projektima, kao što su Mobile Operator, ECONS, Digital Trainings, a koji imaju za cilj da se unapredi dalja efikasnost i bezbednost radnih procesa u rafineriji.

Zaštita životne sredine i značajna ulaganja u ekološke projekte ostaće prioritet u radu NIS-a, ne samo kada je reč o Rafineriji Pančevo, već i u ostalim segmentima poslovanja.

- Na to nas i obavezuje i IPPC dozvola, koju je kao prvo energetsko postrojenje u Srbiji dobila upravo pančevačka rafinerija 2017. godine, a kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u potpunosti usaglašen sa evropskim i domaćim propisima zaštite životne sredine. Takođe, prioritet su i ulaganja u projekte povećanja energetske efikasnosti postrojenja u Pančevu - kažu u ovoj kompaniji.

Očigledno je dakle, da je iza odluke o nastavku procesa modernizacije u oblasti prerade plan da se dodatno ojača liderska pozicija na domaćem, ali i konkurentnost na regionalnom tržištu naftnih derivata – gde su uspešne naftne kompanije svoje poslovanje definisale pre nego što je NIS otpočeo sa širenjem u regionu.