• 0

Jedna domaća firma našla se u restrukturiranju usred trećeg moratorijuma: Otkrivamo problem i epilog

, Telegraf Biznis

"Da bi se kompanije i banke ohrabrile da blagovremeno reaguju i smanje iznos problematičnih potraživanja koji se očekuje u budućnosti, neke buduće olakšiće bi trebale da obuhvate širi set mera", priča sagovornik Telegraf Biznisa

  • 0
Moratorijum maska naočare koronavirus

Foto: Shutterstock

Država je upravo najavila danas da će paket pomoći biti proširen, i da će novi obuhvatiti i velika preduzeća, najverovatnije u obliku isplate dela ili celog minimalca radniima. To bio bio treći set mera za pomoć privredi i građanima da što bezbolnije prođe kroz korona krizu.

Jedna od opcija bio je moratorijum, odnosno odlaganje plaćanja obaveza prema bankama. Prva dva moratorijuma građani i privreda su mahom iskoristili, dok je za treći zainteresovanost bila minimalna.

Međutim, on nije bio i najbolji izbor za sve, bilo je tu i propusta banaka i neinformisanosti samih građana, o čemu smo ranije pisali, ali i činjenice da je on pojedine koštao skuplje nego što su na to hteli da pristanu, što i konkretan primer jedne domaće kompanije dokazuje.

Dobar deo kompanija koje su koristile olakšice koje je predvidela Narodna banka Srbije (NBS) kroz moratorijum 1 i 2 imaju mogućnost da dobiju još 6 meseci grace perioda u okviru olakšica koje je usvojila NBS pred kraj 2020. godine (moratorijum 3). Ipak, zbog cele situacije i straha od neizvesnosti mnogi su brže bolje iskoristili te olakšice ne razmišljajući o posledicama i njihove obaveze postale su neodržive. 

Ima li pomoći?

Kako je i treći moratorijum selektivniji u odnosu na prethodne olakšice, konsultantska kompanija WM Equity Partners savetuje preduzećima da restrukturiraju svoje obaveze na način da servisiranje obaveza bude dugoročno održivo. Imajući u vidu da skoro godinu dana imamo prisutne efekte pandemije, preduzeća već sada mogu da predvide kako će njihovo poslovanje izgledati u narednom periodu.

Naš sagovornik Vladimir Pavlović ističe da je WM Equity Partners nedavno završio restrukturiranje kreditnih obaveza jedne domaće kompanije koja je zbog efekata pandemije imala zastoj u proizvodnji, pa dinamika servisiranja duga više nije bila održiva.

Situacija je bila izazovnija i zbog činjenice da je značajan iznos duga bio kratkoročan, odnosno sa rokom dospeća do godinu dana. Kako nam je objasnio, razumevajući novonastalu situaciju, svih 5 banaka je odlučilo da svoje kredite restrukturira na rok od 5 godina, dajući dovoljno prostora kompaniji da osnaži svoje poslovanje i ponovo dostigne nivo prihoda iz ranijih godina.

Kompanija je takođe doprinela uspešnom okončanju celog procesa jer je pristupila prodaji dela neposlovne imovine i delimično smanjila svoje obaveze, kako prema bankama, tako i prema dobavljačima.

Kreditna kartica, mobilni telefon, biznis

Foto: Shutterstock

Međutim, imajući u vidu činjenicu da je rizik finansiranja ove, ali i ostalih kompanija u međuvremenu povećan zbog efekata pandemije, bankama su bila potrebna dodatna sredstva obezbeđenja kako bi mogle da produže otplatu kredita.

- Zbog činjenice da su se uslovi inicijalnog finansiranja promenili davanjem dodatnih sredstava obezbeđenja, ovaj postupak nije mogao da se sprovodi u okviru olakšica koje predviđa “Moratorijum 3” (mera refinansiranje),  odnosno smatra se restrukturiranjem problematičnih poraživanja što dovodi do obaveze banaka da izvrše dodatna rezervisanja, a što implicira i povećanje kamatne stope prema kompaniji - objašnjava naš sagovornik.

Iako je u ovom primeru urađeno sve kako bi se očuvalo poslovanje kompanije i radna mesta, i banke i kompanija su morali da snose određene dodatne “troškove” kroz dodatna rezervisanja i povećanje kamatne stope.

Pavlović zbog toga ukazuje da bi ovakva ishod mogao da se izbegne kroz širi set mera:

- Da bi se kompanije i banke ohrabrile da blagovremeno reaguju i smanje iznos problematičnih potraživanja koji se očekuje u budućnosti, neke buduće olakšiće bi trebale da obuhvate širi set mera. Pored grace peroda, treba obuhvattiti i značajnije produženje roka otplate, smanjenje zaduženosti prodajom neposlovne imovine, dodatne kolaterale, itd, kao i eventualne podsticaje za banke i kompanije, a sve u cilju da nivo problematičnih potraživanja ne dostigne dvocifrene vrednosti koje se bile prisutne u Srbiji pre samo nekoliko godina - podseća Pavlović.

Nivo problematičnih kredita u srpskom bankarskom sektoru na kraju 2017. godine pao je ispod 10 odsto, odnosno bio je na nivou od 9,7 odsto, dok je 2015. godine udeo NPL-ova u ukupnim kreditima bio čak 27 odsto. Tokom prošle godine učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora se smanjivalo, kako bi na kraju godine dostiglo najnižu stopu u iznosu od 4,1%.

Koliko dugujemo?

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da su građani Srbije u 2021. godinu ušli sa dugom od 1.200 milijardi dinara, što je oko 10,2 milijarde evra. Upravo toliko dugujemo bankama na ime raznih kredita.

Ovaj dug je, u martu 2020. kada je Narodna banka prvi put omogućila pauzu u otplati kredita, iznosio 1.074 milijarde dinara. Tada je udeo docnje u otplati rata u ukupnom iznosu kredita iznosio tri odsto – kasnilo se sa namirivanjem 32 milijarde dinara duga.

Sada je udeo docnje 2,4 odsto, tj. građani kasne sa otplatom ukupno 29 milijardi dinara kredita.

U NBS-u smaraju da je u dva navrata omogućeni zastoj bio adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema bankama kao i ublažavanju posledica pandemije. Oni očekuju da će "sinergijski efekat niza preduzetih mera sprečiti povećanje kašnjenja u otplati kredita, a za to navode pokazatelj problematičnih kredita, koji smo pomenuli, a čiji je trend smanjenja nastavljen i u 2020. godini.

Video: Ko je Džef Bezos, a ko njegov naslednik?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke