Ko je "tigar s Tatra"? Zemlja koja je postala meka za ulaganja, pretekla je sve komšije

Foto: Pixabay

Slovačka je proteklih decenija uspela da privuče velika strana ulaganja u automobilsku industriju, koja su tu zemlju učinila jednim od najvećih izvoznika automobila.

U Slovačkoj danas proizvodne pogone imaju Volkswagen, Peugeot, Kia Motors i Jaguar Land Rover. Paralelno s tim ulaganjima razvio se i niz domaćih proizvođača delova za automobile pa je automobilski sektor u Slovačkoj danas vrlo važna karika u privrednom lancu.

Hrvatska s druge strane, već godinama pokušava da privuče ulaganja u automobilsku industriju. Ipak, ti  pokušaji dosada, ako ne računamo retke izuzetke poput Rimac Automobila i proizvodnju delova za vozila, uglavnom ostali samo to - pokušaji i puste želje, poredi dve zemlje hrvatski Index.

I Slovačka je devedesetih bila u "tihoj izolaciji"

Prema dostupnim informacijama, automobili danas čine gotovo četvrtinu ukupnog slovačkog robnog izvoza, koji je, prema podacima UNCTAD-a, agencije Ujedinjenih naroda (UN) za trgovinu, investicije i razvoj, 2019. godine dosezao gotovo 90 milijardi američkih dolara. Poređenja radi, ukupan hrvatski robni izvoz te godine, prema podacima državne statistike, iznosio samo oko 17,1 milijardu USD, što znači da je bio otprilike pet puta manji od slovačkog izvoza.

Već i taj podatak pokazuje kakav je iskorak napravila Slovačka, koja se devedesetih godina prošlog veka nije preterano razlikovala od Hrvatske. Slovačka, doduše, nije imala rat kao Hrvatska, ali devedesetih je, kao i većina, bila u svojevrsnoj "tihoj izolaciji", s obzirom na to da su EU i svet imali brojne zamerke na autoritarnu vladavinu tadašnjeg premijera Vladimira Mečiara, koji je obeležio slovačku istoriju u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.

Doduše, za Slovačku ni u Mečiarovo vreme nisu bila zaključana vrata vodećih evropskih i svetskih institucija, ali Brisel i Vašington su je ipak držali na čekanju, ne dopuštajući joj ulazak u EU i NATO dok se zemlja ne demokratizuje. Vlasti u Bratislavi su stoga alternativu tražile u Višegradskoj grupi i Cefti, bloku slobodne trgovine čiji su (s Poljskom, Češkom i Mađarskom) suosnivač, te u carinskoj uniji s Češkom, koja je preživela "baršunasti" razvod Češke i Slovačke 1993. i održala se do ulaska obje zemlje u EU 2004. godine.

Foto: Pixabay

Razvoj Slovačke pdstakao je ulazak u EU i evrozonu

Za razliku od Češke, koja je od članstva u Cefti jako profitirala, te su koristi u slovačkom slučaju bile nešto manje. Pravi vetar u leđa Slovačka dobija nakon što joj je 1999, poslije Mečiarovog silaska s vlasti, Evropsko veće dalo zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora, koji su u slovačkom slučaju trajali kraće od tri godine pa se zemlja 2004. priključila Uniji kao deo najveće kompozicije zemalja koje je ikad ušla u EU. Takav rasplet događaja iznenadio je mnoge jer se samo koju godinu ranije kalkulisalo da Slovačka najverovatnije neće uspeti da uhvati taj voz, već da će čekati 2007. godinu i ulazak u EU u paketu s Rumunijom i Bugarskom. Međutim, Slovaci ne samo da su uspeli brzo da pristupe EU (i NATO-u) nego su se jako dobro i uklopili u način funkcionisanja Unije, postavši istovremeno i prava ulagačka meka.

Osim ulaska u EU, drugi događaj koji je Slovačkoj doneo velike koristi, kažu ekonomisti, bilo je pristupanje evrozoni 2009. godine. Slovačka je postala članica evrozone 2009. godine, u jeku tadašnje finansijske krize, a pripadnost eurobloku naterala ju je da dovede u red svoje javne finansije. Vlasti u Bratislavi su, naime, morale da smanje budžetski manjak pa je on u 2019. godini, prema podacima Eurostata, iznosio 1,4 posto BDP-a, dok je javni dug iznosio 48,5 posto BDP-a. Naravno, koronakriza je teško pogodila i Slovačku, ali za njene konkretnije učinke ipak bi trebalo pričekati konačne zvanične podatke.

Postali su "tigar s Tatra" i imali najbrži ekonomski rast

Najpre kandidatura i pregovori o ulasku u EU, potom sam ulazak u Uniju i, na kraju, uvođenje evra predstavljali su okidače za uspeh slovačke ekonomije. Tokom dvehiljaditih godina Slovačka se u svetskim ekonomskim krugovima isprofilirala kao "tigar s Tatra", a od 2001. do 2011. godine bila je zemlja s najbržim privrednim rastom i rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku među tranzicijskim državama Srednje Evrope.

Kako pokazuju podaci međunarodnih institucija, u pojedinim je godinama stopa privrednog rasta u prvoj deceniji 21. veka dosezala i 10 posto, a u proseku se, izračunali su ekonomisti, kretala oko šest posto godišnje. U isto vreme, napominje Index, Hrvatska je bezuspešno pokušavala da postane "jadranski tigar".

(Telegraf Biznis)