Kako 1% najbogatijih troši novac? Neke zemlje su "poreski raj", a negde morate da se pomučite

Foto: Pixabay

"Top 1%" je simbol bogatstva i moći zahvaljujući protestnom pokretu. Otkako je pokret "Occupy Wall Street" (OWS) popularizovao taj izraz pre jedne decenije, nejednakost je porasla, a ova ekskluzivna grupa samo se dalje bogatila i širila uticaj.

Teme za vas

Ipak, prvih 1% pokriva širok raspon, od prosperitetnih profesionalaca do milijardera koji imaju više bogatstva nego čitave zemlje. Granica koja označava prelazak u "top 1%" varira, u zavisnosti od toga gde živite.

Da biste se, recimo, pridružili ovoj grupi u naftom bogatim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, potrebno je da imate oko 12 puta više prihoda nego u Indiji.

U većem delu razvijenog sveta prihod od 200.000 do 300.000 dolara ulazi u prvih 1%. Godišnji prihod pre oporezivanja u Indiji je 77.000 dolara, u Kini 107.000, a u Italiji 169.000 dolara. Onda slede Brazil (176.000 dolara), Južna Afrika (188.000 dolara), Kanada (201.000 dolara).

Na listi su i Francuska (221.000 dolara), Australija (246.000 dolara), Velika Britanija (248.000 dolara), potom Nemačka (277.000 dolara), Bahrein (485.000 dolara), SAD (488.000 dolara), Singapur (722.000 dolara) i UAE (922.000 dolara).

Bogati se u SAD sve brže i više udaljavaju od srednje i radničke klase, čiji su prihodi jedva rasli u poslednjih nekoliko decenija. Zanimljivo je da nejednakosti sve više ima i među onima koji pripadaju "grupi 1%".

Iako je za ulazak među 1% Amerikanaca potrebno blizu 500.000 američkih dolara godišnje, za dostizanje 0,1% sada je potreban godišnji prihod veći od 2 miliona američkih dolara. Prag za 0,01% je više od 10 miliona dolara.

Gde se "vrti" novac?

Neke zemlje ulažu posebne napore da privuku globalnih 1%. Singapur i Monako su se, na primer, pretvorili u "poreska skloništa", u kojima imućni mogu da žive i investiraju pod lakšim poreskim i regulatornim teretom.

Neke države bogate naftom i gasom takođe mogu sebi priuštiti da ne oporezuju "grupu 1%". U većini sveta, međutim, političari koriste porez kako bi pokušali da izjednače uslove između bogatih i svih ostalih.

U mnogim državama sa progresivnim porezom na dohodak, najviše stope se primenjuju samo na najbogatiji deo nacije, onaj koji spada u 1%. Zbog korone, i Argentina je uvela specijalni porez za bogataše.

Rastuće bogatstvo svetskih "1% bogataša" podstaklo je bum u luksuznoj potrošnji, posebno u Kini. "McKinsey & Co." procenjuje se da je lična potrošnja vezana za luksuznu robu porasla za 47% od 2012. godine.

Mnogi članovi "top 1%", ipak, imaju malo interesovanja za dizajnerske tašne ili vrhunsku modu. Stanovanje, obrazovanje i briga o deci su daleko češći troškovi za ovu grupu i njihovi troškovi mogu da variraju širom sveta.

(Telegraf Biznis)