Globalni dug iz 2020. tri puta veći nego 2008. godine: SAD dosegle ekstremni nivo zaduženja

Foto: Pixabay

Otkako je nastupila svetska pandemija kovida-19, sredinom marta 2020, vlade su počele masovno da se zadužuju, jer ekonomije nisu mogle da održe nivo rasta.

Troškovi zbog krize uzeli su maha, baš kao i globalna zaduženost, a "svetlo na kraju tunela" još se ne nazire, budući da širom sveta i dalje raste broj zaraženih koronom, iako smo dublje zagazili u 2021. godinu.

Teme za vas

Kada je reč o odnosu svetskog duga i BDP-a, on je porastao 35-postotnih bodova i dostigao 356 odsto, prema podacima Instituta za međunarodne financije (IIF).

Poređenja radi, tokom 2008/09. godine globalni dug je porastao za 10, odnosno 15-postotnih bodova. Javni dug je prošle godine uvećan sa 88 na 105 odsto globalnog BDP-a.

Zaduženost privatnog sektora je na nivou od 165%, dok je dug finansijskog sektora na 86 procenata. Specifično je to da su više "podbacile" bogate zemlje, jer se od njih očekivalo da bolje odgovore na krizu.

Slabije razvijene zemlje su u dodatnom problemu, ali je skroz neočekivan bilo da se sile, kao što su SAD, tako sporo oporavljaju. U analizi IIF-a navodi se da su Sjedinjene Države dosegle ekstremni nivo dugo.

Federalni dug će 2021. premašiti veličinu privrede, tek drugi put nakon završetka Drugog svetskog rata. U narednoj deceniji će, prema procenama, dostići nivo od 107 posto BDP-a.

Ipak, treba pomenuti da ova projekcija ne obuhvata aktuelni Bajdenov podsticajni paket, vredan 1,9 biliona dolara. Globalni dug iz 2020. je tri puta veći od onog iz 2008, što sugeriše na spor potpuni oporavak.

Procena je da će američki BDP do 2030. godine biti uglavnom ispod dva odsto, dok će se povećavati godišnji proračunski deficit.

(Telegraf Biznis)