Kako su se menjale naše banke za 10 godina? Otpustile 6.500 ljudi, ali njihov broj nije spao na 5

Foto: Shutterstock

Trend smanjenja broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije, započet još u 2009. godini, nastavljen je i u 2020. godine. To ipak ne znači da neće biti bankara na ovom podneblju, već da će neki da dobiju nove uloge. 

Teme za vas

Broj banaka u Srbiji smanjen je za deset godina sa 33 na 26, broj zaposlenih za 6.405, a broj filijala za 800 ili skoro trećinu. Istovremeno, profit bankarskog sektora od 2011. godine do danas uvećan je 30 put, to pokazuju zvanični podaci.

Korona je uticala i na ovu industriju, pa su banke tokom prošle godine ostvarile profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra, što je znatno niže od profita u 2019. godini.

Ipak, trend rasta je jasan ako se uzme u obzir da su banke u 2011. imale profit od 12 miliona evra. Međutim, kada se iskaže cifra od 6.000 bankara koji su dobili otkaz, zaboravlja se da se to odnosi na period od deset godina, a ne u vreme korone kako se može zaključiti na prvi pogled. 

S druge strane, nama promene na bankarskom tržištu tek slede, a u tome su u odvojenim intervjuima za Telegraf Biznis govorili vodeći bankari sa ovih prostora. 

Cifre s početka teksta donekle pokazuju i ubrzanu transformaciju bankarskog sektora, kao i efekte digitalizacije u svim oblastima, koju je pandemija korona virusa samo ubrzala.

Dakle, u bankarskom sektoru u Srbiji se broj zaposlenih tokom 2020. smanjio za 264 radnika u odnosu na godinu dana ranije. S druge strane, ako se uporedi stanje pre 10 godina i danas, u ovom sektoru je 6.405 zaposlenih manje nego 2011. Takođe, smanjio se i broj filijala, kojih je manje skoro za trećinu i čije je radno vreme sve kraće, pošto se uglavnom praktikuje samo jedna smena.

Ukrupnjavanje bankarskog sektora prisutno je već nekoliko godina,  i dok je u 2011. godini u Srbiji poslovalo 33 banaka, danas ih je na tržištu 26. Najpozantija je prodaja Komercijalne banke slovenačkom NLB-u.

- Pričalo se pre 30 godina da neće više biti bankara. Da su usluge banaka potrebne, ali ne i banke. Ali evo, danas, banke su još uvek tu, i biće, siguran sam, još decenijama. Ne nužno sve, jer je ipak potrebno uraditi zahtevan domaći zadatak. Mi bankari naime, moramo shvatiti da je digitalizacija donela ozbiljne promene. Klijenti neće više toliko imati potrebu da dolaze u banku, već ćemo im biti potrebni kao oslonac i savetnik u nekom njihovom životnom ciklusu - rekao je za naš portal Blaž Brodnjak, prvi čovek NLB-a.

Foto-montaža: Shutterstock, A. Nalbantjan

One banke koje ulažu dovoljno znanja i energije u nove tehnologije i, pre svega, razumevanje i poznavanje svojih klijenata, ostaće tu.

- Trend u bankarstvu, ne samo ovde, već u svetu jeste da digitalizacija donosi nova vremena, nove trendove. Manje je fizičkih filijala, manje bankomata, i na kraju manje bankara. Ako podignete keš kredit preko telefona, nema nikog fizički ko vam je to ponudio, odobrio, knjižio… Jer sve to odrade modeli i digitalna rešenja. S druge strane, stvara se potreba za onima koji su u stanju da razviju te alate, modele, sisteme i robote koji vam omoguće isplatu keš kredita za 5 minuta u 2 noću, bez razgovora sa bilo kim i sa digitalnim potpisom, bez papira - rekao je on.

Na pitanje da li će digitalozacija ugasiti radna mesta, govorio nam i je i Slavko Carić:

- Odgovor na vaše pitanje je i da i ne. Srbija nije prošla kroz digitalizaciju, ali je je počela digitalizaciju bankarskog sektora. Neke banke naravno, prednjače, neke još nisu počele proces. Sigurno da postoji manji zahtev za radnim snagom, ako postoji mogućnost da vi putem aplikacije u ponoć uzmete potrošački kredit za cipele, i dobijete u 2:15 h, i sve to bez ljudske intervencije. Nekada je to bilo nezamislivo, i tu će biti manja potreba za radnom snagom.

Međutim, na Zapadu, EU, Aziji, ljudski resursi postali su retki, sve je manja ponuda ljudi koji mogu da se zapošljavaju. Dolazi do povećanja potrebe za radnim mestima koji je jači trend nego ovaj prvi, da digitalizacija gasi određene profile. U Srbiji, nije samo da je pala nezaposlenost, već i zaposlenost, a to je trend u svetu. Ako mislite da će moj posao postati nepotreban, u narednih pet, sedam, godina, verovatno hoće, ali verujem da će se naći neki sektor gde će moje veštine biti potrebne - rekao nam je on.

Prema dostupnim podacima, depoziti građana i privrede od 2011. godine do danas uvećani su skoro duplo, pa se od 14,5 milijardi evra stiglo do 28,98 milijardi. To donekle pokazuje poverenje u banke, iako su kamate na zanemarljivo niskom nivou.

Značajno su porasli i krediti, sa 5,1 milijarde evra pre deset godina, na 23,4 milijarde danas. Podaci pokazuju da su banke u 2020. godini ostvarile profit pre oporezivanja u vrednosti od 391,5 miliona evra. To jeste niže od profita u 2019. godini, kada su zaradili 575,5 miliona evra, ali je više od 30 puta veća cifra nego u 2011. kada su banke u Srbiji imale profit od 12 miliona evra.

(Telegraf Biznis)