Banke ne znaju gde će sa novcem, počele da odbijaju štediše

Foto: Shutterstock

Prema pisanju Bilda, novac u banke dolazi brže nego što one uspevaju da ga pozajme, te su neke nemačke banke prestale da primaju novčane depozite građana.

Teme za vas

Naime, štedionica "Sparkasse Düsseldorf" odbila je klijente koji imaju previše para na računu. Ko ne pristane na najavljenu zateznu kamatu od 0,5 posto ili dobrovoljno ne smanji iznos na računu, može očekivati "sankcije".

Štedionica će novac prisilno da prenese na lokalni sud, gde će biti deponovan do daljeg. Kako dalje piše Bild, banke ne znaju gde će sa toliko novca. Ljudi su rapidno počeli da ga gomilaju, otkako je nastupila pandemija.

Zapravo, i da žele da troše - skoro da nemaju gde i na šta. U Nemačkoj već mesecima ne rade neesencijalni objekti. S druge strane, promenila se svest potrošača otkako vlada kriza, pa je odnos prema novcu racionalniji.

Zbog svega toga, novac je postao trošak za banke. Od juna 2014. Evropska centralna banka (ECB) insistira na negativnim kamatnim stopama, što znači da banke, zapravo, plaćaju kako bi zadržale novac.

Evidentno je da im to ne odgovara, pa se bar deo tih troškova prenosi na korisnike. Od 2019. negativna kamatna stopa ECB iznosi oko pola odsto, i nema izgleda da se to promeni u skorije vreme.

U početku, banke se "bežale" od ležarina za fizička lica, ali je to sada postalo nemoguće izbeći. Prema podacima lokalnih udruženja potrošača, najmanje 260 nemačkih banaka naplaćuje naknade za čuvanje novca.

(Telegraf Biznis)