Koliko dugujemo bankama? Krediti povećani 10 odsto, najviše uzimani za stanove i tekuće troškove

Foto: Shutterstock

Domaća kreditna aktivnost je prošle godine, treću godinu zaredom ostvarila skoro dvocifren rast i iznosila 9,9 odsto, što je među najboljim rezultatima u regionu, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti u četvrtom tronesečju prošle godine.

Veliki rast kredita se objašnjava kao rezultat odlične realizacije kredita početkom godine, ublažavanja monetarne politike NBS, omogućenog zastoja u otplati kredita i odobravanja kredita iz garantne šeme dva.

U izveštaju se navodi da su rastu domaćih kredita lane, krediti stanovništvu doprineli sa 5,3 odsto, oni su porasli za 11,4 odsto, dok su krediti privredi doprineli sa 4,7 procenata i oni su ostvarili rast od 9,1procenata. Ukupni plasmani banaka su u 2020. povećani za 10,7 odsto, čemu je pored rasta kreditne aktivnosti doprinelo i ulaganje banaka u dinarske korporativne obveznice u drugoj polovini godine.

Navodi se takođe da su krediti privredi na nivou godine povećani za 114,4 milijardi dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa, dok su posmatrano samo na nivou četvrtog tromesečja smanjeni za 6,7 milijardi dinara.

Tokom četvrtog tromesečja poslovne banke su iz garantne šeme odobrile 333,3 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, čime se iznos ukupno realizovanih kredita tokom 2020. približio cifri od milijardu i po evra.

Iako je tokom četvrtog tromesečja pad kreditiranja zabeležen u većini delatnosti, posmatrano na nivou godine stanje kredita povećano je kod svih delatnosti, a najviše kod poslovanja nekretninama, saobraćaju i građevinarstvu.

Foto: Shutterstock

Krediti stanovništvu su, piše u izveštaju, po isključenju efekta promene deviznog kursa, tokom četvrtog tromesečja povećani za 7,8 milijardi dinara, čime je njihov rast na nivou 2020. godine dostigao 127 milijardi dinara.

Posmatrano na godisnjem nivou, rast je ostvaren najviše gotovinskim i stambenim kreditiranjem, a više nego ranije doprinosilo mu je povećano kreditiranje preduzetnika zahvaljujući kreditiranju u okviru garantne šeme, navode iz NBS.

Ističu da je ublažavanje monetarne politike, odobravanje kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, a pre svega dinarskih kredita zahvaljujući i preferencijalnoj politici obavezne rezerve NBS, kao i niske kamatne stope na međunarodnom tržištu novca, doprinelo da uslovi finansiranja na domaćem kreditnom tržištu ostanu povoljni i tokom četvrtog kvartala.

Kada je reč o kamatnim stopama one su se kretale oko ranije zabeleženih najnižih vrednosti.

Tako su se sniženja referentne kamatne stope iz 2020. u značajnoj meri prenela na kamatne stope na nove dinarske kredite, koje su na nivou godine snižene za 0,8 odsto za privredu i za 0,7 procenata za stanovništvo.

Naglašava se da je dinarizacija plasmana privredi i stanovništvu, prema postojećim poslovima, dostigla novu najvišu vrednost krajem prošle godine.

Učešće dinarskih u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu u decembru je iznosilo 37,3 odsto, što je za 0,7 odsto više nego u septembru, a za čak 4,2 odsto više nego krajem 2019.

Učešće problematičnih kredita na kraju 2020. godine 3,7 odsto

Foto: Shutterstock

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na kraju 2020. iznosilo je 3,7 odsto i u odnosu na kraj 2019. niže je za 0,4 procenta, objavila je NBS. Takođe, to je za 18,7 odsto manje u odnosu na jul 2015, to jest neposredno pre početka primene Strategije za rešavanje problematičnih kredita.

Ako se poredi četvrto tromesečje 2020. sa krajem prethodnog tromesečja zabeležen je blagi rast od 0,3 procentna poena kao posledica negativnih efekata pandemije i većih dospeća kredita nakon prestanka drugog moratorijuma na otplatu kredita.

Imajući u vidu složenost uticaja okolnosti izazvanih pandemijom virusa korona na građane i privredu, Narodna banka Srbije je u decembru 2020. donela dodatne mere koje imaju za cilj da olakšaju izmirivanje obaveza dužnika prema bankama i davaocima finansijskog lizinga koji se suočavaju s teškoćama usled pandemije.

U skladu sa donetim merama, banka je obavezi da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku i privrednom društvu), koji usled okolnosti izazvanih pandemijom nije u mogućnosti da izmiruje obaveze ili može imati teškoće u njihovom izmirivanju, na njegov zahtev, odobri olakšicu u otplati obaveza.

Olakšice podrazumevaju reprogram i refinansiranje kredita, uz odobravanje grejs-perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate, tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.

(Telegraf Biznis)