U centru Beograda još uvek se ručno prave parfemi: Porodica Jovanov čuva tradiciju dugu 67 godina

U Ulici Kralja Petra 75, kada krenete naniže ka donjem Dorćolu, sa leve strane nailazite na starovremenski izlog malene zanatske radnje, parfimerije Sava. Nekada se zvala Đurđevak, ali doći ćemo i toga.

Ona je simbol "francuske škole" kada govorimo o proizvodnji parfema, i verovatno jedina zanatska radnja tog tipa na Balkanu, koja je preživela razna krizna vremena i komercijalni svet parfema. Zašto su opstali?

Ne zbog naročite ekonomske dobiti, već zbog ljubavi prema mirisima, priča za Telegraf Biznis Nenad Jovanov, vlasnik parfimerije i naslednik porodičnog posla. Od 23 stare parfimerije, jedino Sava radi i dan-danas. Iako je Nenadov sin Nemanja, u kontekstu struke krenuo drugim putem, aktivno je uključen u posao s parfemima.

Kada uđete u parfimeriju Sava, prva pomisao je: Ovoga više nema! Budi se neka nostalgija, budući da Sava datira iz 1954. godine. Na mestu na kom je danas, nalazila se i pre, mada je zona oko Kralja Petra, naravno, izgledala sasvim drugačije.

Jovanov kaže da svako ko uđe u ovu staru beogradsku parfimeriju, ima utisak da je u "vremenskoj kapsuli", i možemo biti saglasni s tim. Naglašava da se enterijer minimalno menjao kroz godine, te da on i sin još uvek koriste opremu, poput raspršivača, iz tridesetih godina prošlog veka.

- Ne zato što štedimo, već zato što ta oprema ima sentimentalnu vrednost - priča nam Nenad kroz smeh. Doneta je iz Francuske, koja je bila i ostala temelj obrazovanja porodice Jovanov o parfemima. "Pre pandemije, redovno su nam dolazili turisti odande, i divili se našoj radnji, jer toga kod njih više nema", kaže stariji naslednik.

Ipak, postoji jedna mala razlika u označavanju parfema. Francuzi koriste cifre, a Jovanovi slova. Ovi parfemi nemaju skupocenu ambalažu, ime, reklamu - samo čist, kvalitetan sadržaj. Kao malo ko danas, Jovanovi rade dvokratno: od 10 do 13 sati, a onda prave pauzu do 16h, i nastavljaju od 16 do 19 časova.

Kako je sve počelo?

- Neposredno po završetku Prvog svetskog rata na tlu naše Srbije ostalo je puno siročadi. Ondašnji saveznici Francuzi, mnoge od njih su vodili u tu zemlju, zarad oporavka i neke vrste školovanja. To su mahom bili mladi, koji su ostali bez roditelja. Jedan od dečaka Dragomir Milenović, poznatiji kao Dragoš, obreo se u Grasu. Vremenom je pokazao veliku zainteresovanost za parfeme, postao je parfimerski pomoćnik i dobio nadimak "Nos" - priča nam Nenad Jovanov.

Ali, kako su godine tekle, Dragoša je vukla rodna gruda, i odlučio je da dođe u Beograd, tačnije da se vrati polovinom tridesetih godina. Spletom okolnosti, upoznaje se sa Nenadovim stricem, i predaje mu priču o parfemima i Francuskoj.

Na Topličinom vencu 3, malo pre Drugog svetskog rata, otvara se parfimerija Đurđevak. Tu kreće porodična priča Jovanov. Ipak, kako se rat rasplamsavao, tako su godine bile sve teže i izazovnije. Stric nakon nekog vremena odlazi u državnu službu, a biznis nastavlja Nenadov otac, Dragoljub.

Ali nažalost, samo do 1948. godine. Tu dolazi do prekretnice. Revolucionarna vlast preuzima sovjetski model i odbacuje ideju privatne svojine. Od 1945. do 1950. konfiskovano je čak 30.000 privatnih zanatskih radnji raznih delatnosti, a jedna od njih bila je i parfimerija Đurđevak, nazvana po destilatu istoimenog cveta i porodičnoj slavi porodice Jovanov.

- Isti ljudi koji su doneli onu odluku, 1954. kažu da, ipak, ne mora sve biti industrijski, nacionalizovano, veliko. Ponovo dozvoljavaju rad zanatskim radnjama. Moj otac nalazi slobodan objekat u Ulici Kralja Petra, i sve kreće maja 1954. godine. Više se ne zovemo Đurđevak, jer nisu smeli da se koriste stari nazivi, ni radnji, ni roba - dodaje Nenad. Naziv Sava ima takođe vrlo lepu simboliku. Obojica Nenadovih pradeda su se zvali tako.

"Nastajanje parfema nije zanimljiv proces"

- Možda je to u filmovima prikazano drugačije, možda je romantizovano, u mračnim, alhemijskim prostorima, ali u realnosti nije baš tako. Dizajn mirisa ima vrlo malo sličnosti s tom predstavom. Pre svega, treba vam mnogo strpljenja i spremnosti da se razočarate u ishod. Treba vam "dovoljno odmaranja nosa" i pedantno vođenje neke lične evidencije - ističe Nemanja Jovanov.

Takozvane "započete kreacije" nastaju kada se istovremeno radi na nekoliko mirisa, a nije retkost da ih iskusni parfimer potpuno napusti, ako vidi da ne idu u pravom smeru. Jovanov mlađi dodaje da rad na jednom mirisu može da traje i nekoliko meseci.

"U samom procesu stvaranja mirisa meni, recimo, pomaže svedenije svetlo. Takođe, volim da nekoliko dana na sebi nosim nezavršenu kreaciju, da je ispitam u različitim situacijama".

Broj mirisa u ovoj radnji varira, ali ih ne treba biti previše. Jovanovi prave ukupno 40 do 50 mirisa, i uglavnom pola ženskih, pola muških. "Mi smo izvan glavnih tokova dizajnerskih kuća, ali i mi dolazimo do trenda, jer naše mušterije to traže. Trendovi su kod mirisa decenijski. Muški parfemi sada liče na ženske mirise od pre 20 godina. Slatkastiji su, snažni... Ženski mirisi nisu više opori kao pre 50 godina".

- Naši parfemi nemaju nazive, već kodove. To je osmišljeno da vas imena ne bi "odvlačila" od samog mirisa, ili slala neku negativnu poruku. Takođe, bočice su staklene, jednostavne, kako bismo vam naplatili samo korišćenu sirovinu - kaže Nemanja, dok nam brzinski, na pisaćoj mašini, kuca kod parfema i lepi na bočicu, kao u dobra, stara vremena.

Jedan mililitar košta od 13 dinara pa naviše, cena zavisi od toga da li ste izabrali parfem ili toaletnu vodu, a dostupne ambalaže su 15, 30 i 50 ml.

Iskustvo prilikom kupovine je presudno

- Naše mušterije neretko otvoreno hvale i cene odnos s nama, iskustvo u parfimeriji Sava, koje se razlikuje od onog iz neke robne kuće. U vremenu između dva svetska rata, u Parizu niste ni mogli drugačije da kupite parfem, nego da dođete u radnju, popričate s parfimerom strpljivo, zapalite cigarilos, sipate piće.  Nakon priče, probate miris, a onda ga ostavite na koži. Taj trend kupovine borio se do posleratnih decenija, dok nije potpuno istisnut - priča Nemanja.

Danas se sve odvija brzo, a Nemanja kaže da testiranje parfema na papiriću ne može da se poredi s testiranjem na koži. "Izgubila se veza između mušterije i parfimera. Ljudi kupuju napamet, možda miris koji nije za njih. Mi se, pre svega, trudimo da ohrabrimo mušterije", kaže Nemanja, a Nenad dodaje:

"Otac mi je uvek govorio: Bolje ne prodati, nego imati nezadovoljnu mušteriju".

Posebna priča su mirisne mape, mali kartoni sa iscrtanim rukama i "zonama" na njima, i mestom za upisivanje koda. Kada vam parfimer naprska nekoliko mirisa, upisuje se šifra kod svake "zone" na ruci, kako biste znali o kom je mirisu reč.

Nemanja Jovanov potvrđuje za naš portal i da li je tačna čuvena teza da isti miris ne mora mirisati isto na svačijoj koži. "To je potpuno tačno. Poslednji sastojak svakog parfema je osoba koja ga nosi. Svi smo mi u biohemijskom smislu slični, a opet različiti. Muška i ženska koža mirišu različito, što je stvar hemije i hormona. Osim toga, trenutna kompozicija kože zavisi od toga da li ste smireni, pod stresom... Tako da to je jedna kompleksna, nedovoljno istražena tema".

Otac i sin konstatuju kako je zanimljivo da je priča o njima odjeknula u domaćim medijima, tek nakon što je pre izvesnog vremena novinar BBC odlučio da piše o parfimeriji Sava. Boravio je u Beogradu, naišao na lokal, i oduševio se pričom ovih gradskih parfimera. Jovanovi, inače, imaju mušterije i posetioce sa svih strana sveta.

U znak sećanja i zahvalnosti, ostavljaju im novčanice iz svojih zemalja, koje Nenad i Nemanja čuvaju u vitrini u lokalu. A valuta ima raznih, od Novog Zelanda do Južne Amerike. Neke od njih nemaju tako malu vrednost, ali kaže Nenad da ih nikada ne bi konvertovali, jer "simbolična vrednost nema cenu".

(Telegraf Biznis)