• 52

Radnici u brzoj hrani na margini u Srbiji: Prijava na pola radnog vremena, nema odmora i bolovanja

, Telegraf Biznis

Glavni problem ove grupe zaposlenih je što nisu sindikalno organizovani, te nemaju mogućnost da se odlučnije bore sa neadekvatnim uslovima rada

  • 52
Brza hrana, fast food

Foto: Shutterstock

Već duže vreme polemiše se o radnicima u restoranima brze hrane u nekom drugom kontekstu, u odnosu na ostale zaposlene u ugostiteljskim objektima.

Veliki promet, ali i obim posla - posebno u tržnim centrima, zatim "žongliranje" između održavanja higijene, ljubaznosti, spretnosti i brzine, zajedno sa napornim tempom i smenama, a nestimulativnom zarada - okidač su za otkaz, ne samo kod nas, već i u svetu.

Oni koji su radili u nekim restoranima brze hrane danas sa gorčinom pričaju o tom iskustvu, jer kako kažu, za "mizernu platu su morali da rade posao za troje", od čišćenja do usluživanja hrane, iako su čistačice regularno zaposlene u ovakvim objektima.

U Sjedinjenim Državama se ovih dana vodi rasprava o minimalnim dnevnicama, odnosno satnicama, a u fokusu su najpre radnici zaposleni u fast food lokalima, kao što je Mekdonalds. Političarka Aleksandrija Okasio-Kortes zalaže se za povećanje minimalne satnice na saveznom nivou.

Mnogo posla, mala zarada

Ona je u svom obraćanju navela da radnici Meka imaju zaradu od 9 do 12 dolara po satu, dok njihove kolege u Danskoj za isti posao dobijaju oko 22 dolara na sat, zajedno sa bolovanjem i plaćenim odsustvom, a sve zahvaljujući naporima sindikata.

Kada je reč o Srbiji, nisu u centru priče samo franšize, već fast food kioska i restorana "ima na svakom koraku", otvaraju ih privatnici koji u tome vide dobru i brzu zaradu. I prodaje se sve: od hamburgera i pića, do pica, pljeskavica i palačinki.

Primetićete da je za takvu poziciju, uslužni rad u restoranu brze hrane - konkurs stalno otvoren, maltene svuda. Ljudi dolaze i odlaze, a ima i onih koji su jednom poslu verni godinama.

Brza hrana, fast food

Foto: Shutterstock

Omladina spremna da radi

Kakav je to položaj radnika zaposlenih u restoranima brze hrane u Srbiji? Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenih u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića ima oko 68.470, ali nema preciznih podataka za objekte brze hrane.

Da li je ova grupa radnika, kada govorimo o uslužnim objektima, u težem položaju od ostalih?

- U restoranima brze hrane, po pravilu se zapošljavaju mlađi ljudi, koji taj posao prihvataju kao privremeni - kaže za Telegraf Biznis predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Ranka Savić. 

Naša sagovornica dodaje dalje: "Iz tih razloga pristaju na ponuđene uslove, koji često nisu u skladu sa zakonom. Pošto nisu sindikalno organizovani, oni i nemaju mogućnost da se odlučnije bore sa neadekvatnim uslovima rada i za povećanje minimalne satnice".

Najpoznatiji restoran brze hrane na svom sajtu nudi opciju "Kalkulator zarade", preko kojeg tačno možete da izračunate kolika će vam biti plata, u zavisnosti od toga da li želite stalni radni odnos, ili se zapošljavate preko Omladinske zadruge. Takođe, postoje razlike u odnosu na to da li biste radili 20, 30 ili 40 sati nedeljno.

Ukoliko birate stalni radni odnos i maksimalni broj sati u danu (8) ili sedmici (40), onda vam sleduje mesečna plata od oko 42.000 dinara u prva dva meseca, odnosno blizu 45.000 dinara, nakon završetka obuke. Takođe stoji da se praznici i noćne smene dodatno plaćaju.

hamburger

Foto: Pixabay

Korona kao "opravdanje" za smanjenje plate

Ranka Savić kaže za Telegraf Biznis da ASNS generalno ne zna dovoljno o problemima ove grupe radnika. "Pojedini zaposleni u poznatom lancu fast food restorana u Srbiji, obratili su nam se prošle godine kada im je poslodavac smanjio platu za 20%, pravdajući to korona krizom".

- Rečeno im je da će, ko ne potpiše da pristaje na smanjenje, dobiti otkaz. Kompanija je ovakvu odluku pravdala poslovnim gubicima usled pandemije - dodaje predsednica ASNS-a.

Ono što je sigurno, jeste da zaposleni u restoranima brze hrane ne mogu da imaju manja primanja od minimalne zarade, odnosno od 32.000 dinara. To im garantuje zakon, potvrđuje Savićeva. Ipak, tu nije kraj problemima.

- Pojedini radnici iz ove grupe su nam se žalili da su prijavljeni na pola radnog vremena i za to primaju oko 20.000 dinara, a pritom rade puno radno vreme. Nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor. Nemaju mogućnost ni zaključenja kolektivnih ugovora, kojima bi poboljšali svoj položaj - ističe sagovornica našeg portala.

Zato je jedino rešenje za sve zaposlene u restoranima brze hrane, dodaje, "da se obrate nekoj sindikalnoj centrali u Srbiji, da nam daju pravnu mogućnost da reagujemo kod poslodavca, da pokrenemo pregovore o zaključenju Kolektivnog ugovora i bitno popravimo položaj ovih zaposlenih".

Restoran brza hrana

Foto: Shutterstock

Još mračnija strana posla

Biznis Insajder je preneo vest, tačnije ispovest jedne radnice zaposlene u drugom najvećem lancu brze hrane u Americi. Ona je otkrila sve opasnosti sa kojima se suočavaju oni koji rade u ovakvim uslužnim objektima, i navela da su joj pretili, maltretirali je i čak pucali iz vazdušnog pištolja na radnom mestu.

Takođe su joj mušterije upućivale uvrede, posebno oni koji se protive maskama. "Kažeš im da moraju da stave masku, a oni pobesne i viču kako nemaju kovid-19", navela je Laura Amaro. Opasne situacije dešavale su se i radnicima iz drugih popularnih fast food restorana.

Istraživanje iz 2015, sprovedeno na gotovo 1.500 radnika iz restorana brze hrane, pokazuje sledeće: 12% je izjavilo da je napadnuto na poslu u prethodnoj godini. Prema istoj studiji, 87% njih je doživelo povredu na radu najmanje jednom u 2014. godini.

U 2019. godini Biro za statistiku rada u SAD pruža ove podatke: 99 ljudi, koji rade u pripremi hrane i uslužuju, umrlo je od fatalnih povreda na radu. Tokom 2018, preminulo je njih 100, a pre četiri godine - njih 89. Amaro kaže da "uprava treba da vrši manji pritisak na radnike, a da se više bavi bezbednošću na poslu".

Želi da lokacija na kojoj nastavlja da radi angažuje čuvara, kao i da uprava obezbedi (pozove) bolničare, ukoliko u budućnosti bude povreda na poslu.

Video: 5 najskupljih namirnica koje prosečni domaćini teško mogu da priušte

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • A. P

    Imunitet se nepostize brzom hranom. Nema vise vremena ni da spreme rucak. Brza hrana brz život.

    1
    0

    Podelite komentar

  • R9

    Ja sam doduse radio po restoranima, a verujte, ni tu nije mnogo bolje sa te strane... jedino sto ima baksisa pa da kaze covek ok... Elem, radio sam to 10tak godina, onda skupio ono sto se skuplja i otvorio svoj bar. I tu ujedno i radim, ne glumim gazdu... I nije uopste lose, a nije ni mnogo naporno. Ako izuzmemo ovu situaciju koja nas je sve zadesila (naravno neke manje, a neke bas mnogo vise kao sto sam ja npr.)... Tako da ljudi nemojte kukati mnogo. Ti poslovi treba da vam budu privremeni i da tezite necem svom...

    3
    1

    Podelite komentar

  • Sila

    Ovo je ziva istina, sve sto je navedeno u tekstu gore. Svi imamo isti problem koji radimo u restoranu “Fransize”. Ali vodi se sad druga polemika, svaka firma sa svojim advokatom pravi ugovor o radu postujici zakon koliko toliko, ali da ne mozes da ih tuzis, jer su sve po propisu i tretiraju ljude da rade svasta jer im je to u opisu posla po ugovoru. Jadno i bedno. A drzava kao drzava nema vrm. da se bavi ovime... tako da svi cute i rade nazalost...mora i vlasnik forme da zgrne neke pare da se baskari. E sad kada ce tome doci kraj ne znamo, jedino da se skupe svi napravi se protest i cao. ;)

    2
    0

    Podelite komentar

Google preporuke