Dr Vladimir Cizelj i VLATACOM: Šta donose nove tehnologije pametnih gradova budućnosti?

Foto: Xoracio/Pixabay

Da li ste znali da čak 60% ukupnog svetskog stanovništva živi u gradovima? Procenjuje se da će u narednih 30 godina ovaj procenat narasti i do 70% pa naučnici upozoravaju da bi se iz tog razloga naša svest morala znatno promeniti i da bi u prenaseljenim urbanim sredinama trebalo da usvojimo neka potpuno nova rešenja i modele “pametnih gradova.”

Na sve ovo već dugi niz godina misle stručnjaci iz instituta VLATACOM osnivača dr Vladimira Cizelja koji razvijaju tehnologiju pametnih gradova. Koje su karakteristike pametnog grada? Koje su prednosti koje ovakve tehnologije donose? U narednim redovima objasnićemo koji su to svetski trendovi na polju pametnih gradova, videćemo koji su gradovi već primenili ova rešenja, kakve tehnologije razvijaju naučnici u zemlji i inostranstvu, i šta sve može biti pametno u pametnim gradovima.

Šta čini sistem pametnog grada?

Pametan grad je platforma koja funkcioniše složno i skladno kao organizam. Državna uprava, opštine, lokalne zajednice, institucije, javni prevoz, parking, energetika, kontrola saobraćaja, komunalne službe, pa i sami građani - svi su umreženi i aktivno učestvuju u životu grada. Institucionalna, fizička, socijalna i ekonomska infrastruktura su temelji na kojima počiva pametan grad. Njujork, Pariz, Tokio, London, Singapur, Hong Kong, Kopenhagen i Berlin samo su neki od gradova koji već primenjuju tehnologije i koncept pametnog grada.

Kako su dr Vladimir Cizelj i naučnici sa instituta VLATACOM kroz svoje uređaje i sisteme pokazali - elektronskim metodama i senzorima u ovako povezanom sistemu prikupljaju se i dele podaci u svim mogućim sferama. Bezbednost, saobraćaj i parking nisu sve što jedan grad čini pametnim gradom, ali jesu važan deo ove platforme.

Dr Vladimir Cizelj i institut VLATACOM imaju rešenja za kontrolu saobraćaja

Foto: Janko Petrović

Automatsko čitanje i prepoznavanje tablica

Mogu li se u pametnim gradovima potpuno zameniti policijski službenici? To ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali institut VLATACOM dr Vladimira Cizelja razvio je uređaje koji proveravaju registarske tablice brže i preciznije nego preko radio-veze ili mobilnog terminala, i to u dve verzije - kao statični i kao prenosni uređaji (vANPR i vMANPR) koji rade na principu optičkog prepoznavanja karaktera. U pametnim gradovima ovi uređaji omogućavaju brzu i tačnu detekciju vozila koja prekoračuju dozvoljenu brzinu, ukradenih vozila, ukradenih registarskih tablica, vozila čiji vlasnik nije platio kazne za saobraćajne prekršaje, a ubrzale bi i potragu za licima za kojima je u toku policijska potera.

Foto: Djordje Nikolic/Pixabay

Sistem za nadgledanje i brzo delovanje

Sistem koji integriše periferne senzore a potekao je sa instituta VLATACOM dr Vladimira Cizelja nosi ime ORAO (simbolično, zato što služi za nadgledanje i skraćeno od Observe, Recognize, Analyze, Operate). Ovaj deo platforme pametnog grada objedinjuje razne nadzorne sisteme kao što su CCTV, radari, senzori za detektovanje pokreta i inteligentni optički sistemi. Zahvaljujući ovim sistemima ORAO ima sposobnost rane detekcije incidenta i blagovremenog alarmiranja. Ne samo da se brzo može reagovati kada se desi neki incident, već će svaki put reakcija biti sve brža i efikasnija zato što je prikupljena i analizirana veća količina podataka čime su sistemi naučili nešto novo.

Bezbedniji, pametniji, zeleniji...

Dr Vladimir Cizelj i njegov ekspertski tim sa instituta VLATACOM već su se bavili primenom ovakvih projekata u praksi. Naime, implementirali su komponente pametnog grada u Luandi, u Taškentu i još nekoliko gradova. U našoj zemlji se već godinama bave multisenzorskim rešenjima, kriptografijom, obradom pametnih signala slika i radio-talasa u cilju identifikacije lica i registarskih tablica, kao i zaštitom sigurnosno-kritičnih sredstava i sistema. Institut VLATACOM dr Vladimira Cizelja ujedno je i profesionalni partner na polju državne bezbednosti u ovim oblastima.

Održivi i neutralni kada je u pitanju njihov uticaj na klimu, te neškodljivi po životnu sredinu, pametni gradovi u budućnosti biće još zeleniji, još pametniji i sa još boljim rešenjima. Može se pretpostaviti da će se primenom tehnologije pametnih gradova racionalizovati razni troškovi kakve imamo u današnje vreme.

Pametna potrošnja vode i odnošenje smeća, prilagodljiva arhitektura i gradnja, tehnologije nove generacije (5G, veštačka inteligencija, “cloud” tehnologija, Internet stvari odnosno međuumrežavanje poznato pod nazivom “Internet of Things”) sve bi to bilo u službi pametnih gradova koji bi na taj način bili praktičniji i pogodniji za život. Alternativni izvori energije, recikliranje resursa, korišćenje rasvete, vozila i službi samo po potrebi, povezanost i transparentnost svega što građani koriste donelo bi nam ekološki osvešćene gradove koji bi umeli da uštede novac, energiju i vreme svojim stanovnicima.

(Telegraf.rs/PR)