• 16

Nužnost je majka izuma: Kako je Izrael od pustinje postao lider kome se svet divi? Otkriva nam Vilan

, Telegraf Biznis

U intervjuu za Telegraf Biznis, ambasador govori o važnosti vakcina, uspehu Izraela, investicijama, startapima, novoj normalnosti i koliko se menjaju naši poslovi, ali i ekonomskoj saradnji Srbije i Izraela

  • 16
Jahel Vilan

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Kiša je i martovsko jutro koje želi da bude u novembru. To međutim, ne ometa posao jednog diplomate koji nas raspoložen dočekuje.

Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan, krenuo je u obilazak vetroparka Kovačica, najveće izraelske investicije u energetici, u Srbiji. Dok se vozimo poklanja mi knjigu koja govori o tome kako je Izrael rešio problem sa najvažnijim resursom današnjice i da je spreman da taj recept deli.

Vojvođanske ravnice se pružaju pred pogledom, i već se ukazuju prve vetrenjače. S ponosom, Vilan dodaje da bi voleo da vidi više kompanija koje to rade. S ponosom govori i kako je biti deo nacije u koju su uprte sve oči sveta, i tome kako su uspeli da pobede koronu.

U intervjuu za Telegraf Biznis, ambasador govori o važnosti vakcina, uspehu Izraela, investicijama, startapima, novoj normalnosti i koliko se menjaju naši poslovi, ali i ekonomskoj saradnji Srbije i Izraela. 

  • Srbija obavezna da krene sa primenom trgovine Co2, kako da povećamo investicije u zelenu energiju?

- Kada je reč o zelenoj energiji, mislim da Srbija ide u dobrom smeru. Izraelske kompanije ovde su među prvima kada je reč o OIE, nadamo se da ćemo ih videti još u sličnim projektima.

Sektor obnovljivih izvora energije kao i čistih tehnologija novi je sektor za izraelske investitore u Srbiji, a ovaj vetropark u Kovačici slediće i druge zainteresovane izraelske kompanije.

Ti planovi idu i van granica zemlje.

  • Gde, na primer?

- Znam da imaju planove za ovaj deo regiona. Gledaju tržište Makedonje, BiH, Hrvatske... ali će se širiti i u Srbiji.

  • Da li znate već neko novo ime koje bi ovde da ulaže?

- U ovom trenutku nemam konkretno ime. Međutim, prisustvovao sam na nekoliko sastanaka, gde su venčur fondovi iz naše zemlje izrazili interesovanje za investiranje, naročito iz oblasti telekomunikacija.

  • Izrael ima ograničene obradive površine, a opet je lider u primeni tehnologija iz oblasti poljoprivrede, da li žele te firme da se šire?
Aleksandar Vucic, Amasadori

"Želeo bih da mnoge druge zemlje, pa i Srbija, nauče nešto iz našeg iskustva"/Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Imamo već jednu kompaniju koja dugo polsuje ovde. Nadam se da ćemo ih videti još. I još projekata, a i u kontaktu smo sa vašim ministrom poljoprivrede.

  • Kako je Izrael s tako malo resursa toliko uspešan kada je reč o agro oblasti?

- Isto kao i kod energetike - trend mora da se prebaci sa tradicionalne na visoku tehnologiju. I to je ujedno jedini dobar način da se ljudi zadrže u poljoprivredi. Odnosno da budu uspešni u tome.

Dalje, to može i Srbiju da učini uspešnijom i da obezbedi proizvode ne samo za svoje potrebe, već i da više izvozi. Verujem da je kombinacija znanja i iskustva dodatna kombinacija, a na tome se zasniva izraelska poljoprivreda.

S druge strane, potencijal je ogroman i još nije iskorišćen u punom kapacitetu.

  • Kako kompanije koriste tu priliku?

- I pre pandemije, prehrambeni sektor beležio je rast u Izraelu. Ti sektori kombinuju tehnologiju sa tradicionalnom poljoprivrednom industrijom što ih čini efikasnijim, ekološki prihvatljivijim i ukusnijim, kao što sam rekao.

Poljoporivredno-tehnološki sektor u Izraelu obuhvata više od 450 kompanija koje nude napredne tehnologije prikupljanja podataka i analize za efikasniju i produktivniju poljoprivredu.

Deset njih iz tog sektora uvršteno je prošle godine u Forbsovu listu 50 najboljih svetskih kompanija, tako da možemo reći da imamo zvezde u usponu.

Međutim, postoje i drugi sektori poput sajber tehnologije i tehnoloških usluga koji su dominantni u pogledu kapitalnih investicija.

Srbija, Izrael, dozvoljeni letovi, putovanje

Voleo bih što pre da se "otvori nebo" i da vidim više turista u Izraelu/Ilustracija: Nikola Jovanović

  • U Izraelu vole naše bobičasto voće. Šta se vama dopada?

- Znam za maline, ali i uvozimo i drugo bobičastvo voće, jagode, kupine. Kao i neke druge poljoprivredne proizvode.

  • Dok posmatrate grad u koji ste tek došli, ali i zemlju, gde vidite sledeću veliku investiciju, u kojoj oblasti?

- Već smo razgovarali o obnovljivoj energiji. Dakle, to je jedna oblast. Sektor poljoprivrede druga, ali i infrastruktura u smislu sistema za prečišćavanje voda. Izrael ima veliko iskustvo u tome. Primetio sam da u Zrenjaninu i još nekim delovima Vojvovine voda nije najboljeg kvaliteta. Mislim da možete ta rešenja da preuzmete.

  • Kako je to kod vas?

- Kažu, "nužnost je majka izuma". Kako bi prevazišao nedostatak prirodnih resursa, Izrael je morao da razvije tehnologiju za njihovu efikasnu upotrebu. Upravo to nas je učinilo liderima u navodnjavanju "kap po kap", tehnologijama za prečišćavanje vode do nivoa pijaće vode, postrojenjima za desalinizaciju do sajber bezbednosti. Svi ti sektori imaju zajednički imenitelj, a to je osnovna potreba ljudi za hranom i sigurnošću.

Imamo brojna rešenja za prečišćavanje vode. Navodnjavamo oko 33 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta kojeg je 435.000 hektara. Prema onome što sam čuo i pročitao, Srbija ima oko 3,6 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a navodnjava samo 1,5 odsto.

Naše dve zemlje imaju različite klimatske uslove, kao i strukturu tla. Više od polovine zemljišta Izraela čini pustinja, dok je Srbija blagoslovena obradivim zemljištem i izvorima vode. Njihovom efikasnom upotrebom, kroz primenu izraelskih tehnologija, dovela bi do promene u životnoj sredini, prinosu i donela bi koristi svakodnevnom životu. Tu vidim potencijal za saradnju.

  • Dakle, poljoprivreda, OIE, voda... dalje?

- Sajber bezbednost, odbrana. I kao što smo razgovrali jutros dok smo zajedno dolazili - haj tek je oblast gde bi mogle da se dese veće investicije.
Bio bih veoma srećan kada bih video da više izraelskih kompanija dolazi da ulaže u ovo podneblje softverskih inovacija i automobila koji podrazumevaju primenu visoke tehnologije.

- Da. Znam za to. To je budućnost, svakako.

  • Kako je Izrael napravio tu transormaciju od tradiocionalne do zelene energije. I šta mislite, da li derivati definitivno ostaju u prošlosti?

- Nisam siguran da će potpuno nestati, mada, nisam baš ni veliki poznavalac tržišta tradcionalnih goriva. Ono što je sigurno, transformacija je svuda u svetu i zelena energija je definitivno budućnost.

Obnovljiva energija jedan je od sektora u kom imamo važne izraelske investicije kojima se ponosimo. I Srbija je visoko na listu svojih pririteta postavila čistu energiju i tehnologiju. Naše kompanije imaju veliko interesovanje da na tom polju daju svoj doprinos, bilo kao investitori u slučaju vetroelektrana.

Pomenuo sam, naše kompanije imaju izazovniji zadatak u odnosu na evropske, jer Izrael nema razvojnu banku koja podržava naša ulaganja u inostranstvu. To ih čini manje konkurentnim na međunarodnim tenderima, pa preferiraju direktne pregovore. Samim tim su i kreativnije u pronalaženju pravog pristupa i siguran sam da udruživanjem snaga sa lokalnim kompanijama možemo postići mnogo.

Osim OIE, tu je i prirodni gas. Nedavno smo pronašli ogroman izvor LNG. Ustanovili smo da ima dovoljno kapaciteta za nekoliko godina, a verovatno i za izvoz.

Tako da lično mislim, da u narednih par decenija ne samo da će biti smena kaobnovljim izvorima energije, već i čistijim. Prema tome se svet i kreće i to nije samo trenutni trend.

Treba da budemo svesni svojih resursa i da ih iskoristimo. Nravno, da pokušamo da ih učinimo čistim. Takođe, to je važno političko pianje ne samo zaštite životne sredine. I za Srbiju, državu uopšte - da ne bude zavisna samo od jednog izvora.

  • Svi sada govore o uspešnosti vaše zemlje u borbi sa korona-virusom. Desilo se i najšire otvaranje ekonomije zemlje u poslednjih godinu. Kako ste uspeli?

- Pandemija nam je pokazala da granice ne postoje i, da bismo je pobedili, moramo da razmenjujemo stavove, mišljenja i iskustva. I želeo bih da mnoge druge zemlje, pa i Srbija, koja ima nekoliko vakcina, nauče nešto iz našeg iskustva i da što brže vakcinišu stanovištvo.

Premijer Benjamin Netanjahu se prvi vakcinisao, 19. decembra i time dao lični primer narodu. Ideja je od samog početka bila da se sve završi do praznika Pashe.

U januaru se vakcinisalo po 30.000 do 40.000 ljudi dnevno. U februaru i više od 100.000 ljudi dnevno. Dakle za tri meseca više od 5,2 miliona je dobilo prvu dozu, a 4,6 miliona je dobilo obe doze vakcine. I oni se smatraju potpuno imunizovanim.

  • Da li kod vas, kao i u Srbiji bilo onih koji ne veruju u vakcine?

- Jeste. I žao mi je što to ovde primećujem. Mislim da bi trebalo krenuti u jaču kampanju. Kod nas su takođe i mladi bili rezervisani, ali kada su te generacije počele da oboljevaju, jasno je bilo da je vakcina spas. Naša Vlada je zatim sprovela jaku kampanju. Uglavnom preko televizije.

Javljali su se i ljudi koji su govorili da to nije pandemija, da se ne paniči, ali ne povodom vakcina.

Izrael, Benjamin Netanjahu, Fajzerova vakcina korona

Posle tri velika zaključavanja, Izraelci ponovo otkrivaju svakodnevne užitke/Foto: Tanjug/AP/Pool/Amir Cohen

Sve dok se u Izraelu nije pojavio britanski soj virusa, ljudi su smatrali da je pandemija opasna samo za stare ljude ili za one koji već imaju neku bolesti, ali ne i za mlade. Ali proteklih meseci nijedna nedelja nije prošla a da se nije pojavio napis o mladim ženama, trudnicama, porodiljama, ženama u tridesetim koje su inficirane, čak i o ljudima koji su umirali u tim godinama.

Mislim da je zapravo to što su govorili o tim ljudima ubedilo druge da se vakcinišu jer ovaj virus ubija i mlade. To je zaista bio efikasan način da se ubede ljudi i da oni shvate ozbiljnost.

  • Kako sada da izgradimo bolju budućnost? Šta možemo da naučimo iz svega?

- Kratkoročno. Shvatićemo svi koliko je vakcina važna, i to da smo sagalasni kao zajednica. Privilegija je živeti u zemlji u kojoj vlada obezbeđuje vakcine, a onda čujete ljude koji kažu: "Ne, hvala". Mislim da je to velika greška. Jer to je najbolji i najkraći izlaz iz ove situacije.

Na duži rok. Verujem da će se svet vratiti u one dane pre pandemije. Ne u potpunosti, ali značajno.Svet je  mao selo, ljudi vole da su povezani, da rade, međusobno se povezuju. Bave turizmom...

I dalje neki uspevaju to da održe. Mislim zato da će oko 90 odsto našeg života da se vrati u normalnost.

Sa aspekta zdravlja - značemo kako da se nosimo sa sličnim pandemijama. Kako da sprečimo teže slučajeve.

  • Kako se menja naš posao, ali i vaš lično?

- Veliki deo mog posla je upoznavanje ljudi i komunikacija. Nije lako vreme za diplomate. Ne možete zaista pravilno da obavljate svoj posao kada stojite iza zatvorenih vrata u kancelariji ili u novom domu.

Trenutno se govori i o posetama visokih zvaničnika i događajima delegacija. Ali još toga nema u praksi. Pandemija je uticala veoma na diplomatski život, ali opet, mislim da sve neće dugo trajati. Verujem da se diplomatije vraća u uobičajene okvire.

Siguran sam ćemo međusobno da se posećujemo više. Mi bismo voleli da mnogo turista dođe u Izrael i nadamo se da ćemo u nekom trenutku otvoriti granice za inostrane turiste.

  • Kada je reč o saradnji Srbije i Izraela, postoji li prostor za njeno unapređenje, i u kojim oblastima?

- Odnosi su snažni, rastu ekonomska ulaganja, raste trgovinska razmena. Zemlje nisu ni predaleko jedna od druge. Zato vidim, a želim da vidim još više međusobnog poslovanja.

Glavni je fokus sada kako dovesti više izraelskih kompanija da rade u Srbiji ali i kako dovesti više srpskih kompanija koje mogu da rade u Izraelu.

  • Šta je to što bismo zajedno mogli da radimo?

- Specijalne usluge na globalnom tržištu. Pre svega mislim na primenu i razvoj inovacija i visoke tehnologije. Izrael je vodeća sila u svetu i kada je sajber bezbednost u pitanju. Tu takođe možemo zajedno da radimo.

Voleo bih da vidim više saradnje u sektoru odbrane. Zajednički, možemo imati više koristi za obe zemlje, a možda i za treće.

Koronavirus, korona virus, protest, Izrael

Ekonomija se oporavlja jer je svaki drugi Izraelac vakcinisan/Foto: Tanjug/AP

  • Vi niste dugo u Beogradu... Šta vam se dopada? Šta kažete kada vas pitaju za Srbiju?

- Mislim da smo veoma sličan narod. Nadam se da je to kompliment (smeh).

Osećam se ovde kao kod kuće. Pronalazim brojne sličnosti između Srba i Izraelaca. Ograničenja zbog pandemije, naravno, ne pomažu u procesu boljeg upoznavanja Srbije, ali suvišno je reći da je to beznačajno u poređenju sa svim ostalim negativnim implikacijama kovida na život ljudi.

Nadam se da će i ovde, baš kao u Izraelu biti što više vakcinisanih jer to je jedini izlaz.

  • To je ujedno vaša poruka ljudima u Srbiji?

- Da, želim da obiđem zemlju treba da se vrati u život. To je bio slogan i naše vlade: "Back to life." I zato poručujem srpskom narodu da se vakciniše kako bismo svi mogli da se vratimo u život.

  • Kada ste vi bili poslednji put kod kuće?

- Pre devet meseci. Ali praznike ćemo provesti zajedno. Želim da narod Srbije vidi Izrael kao primer kako izgleda taj život koji smo možda zaboravili.

Vi imate vakcine.

Video: Škola budućnosti u Tel Avivu: Ovako će posle korona virusa izgledati obrazovne ustanove

(v.bjelic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nije bas tako

    Oni su bili u Egiptu pa im je Bog preneo poruku da se sele. Onda su oni tumarali tamo i onamo i dosli na mesto koje moze da im pruzi opstanak. Odlucili su da je to mesto njihovo. Tako gledajuci oni su uzurpatori jer to mesto gde su oni sad nije njihovo bilo pre toga.

  • Filip

    🇵🇸

  • nemanjicbgd

    Oduvek sam se divio jevrejskom narodu. To je VELIKI NAROD. Vekovima su mnogi pokusavali da ih uniste, ali oni su opstali. A, zasto? Pa zato jer su uvek bili slozni, vredni, odgovorni, strpljivi. E, zato im niko nista nemoze. Ekselencijo, Vasoj drzavi, Izraelu, i Vasem narodu, zelim svako dobro. Vi ste primer, na koga svi treba da se ugledamo.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke