• 11

"Gledaju nas čudno, ne mogu da shvate zašto smo se vratili iz Nemačke. Ovo su naši razlozi"

Poslednjih godina mnogo ljudi sa ovih prostora napustilo je svoje rodne zemlje, ali se i određeni deo njih vratio u domovinu iz Nemačke ili Austrije, mada se o njima manje priča

  • 11
Frankfurt, Nemačka Frankfurt / Foto: Tanjug/AP

Decenijama unazad ljudi s Balkana odlaze putem Nemačke, Austrije, Švajcarske, SAD, Australije, u potrazi za boljim životom i poslovnim mogućnostima.

Uglavnom postoje dve opcije: ili se vrate "odmah" (posle dva, tri meseca, možda pola godine), ili nakon godina i godina (decenija) života u stranoj zemlji. Zanimljivo je da se poslednjih meseci u domovinu vraća i dosta Hrvata koji imaju bolje izglede za uspeh u, recimo, Nemačkoj - zbog EU papira, nego što je slučaj sa građanima Srbije ili BiH.

Šta je presudno, zašto se na kraju, ipak, vrate?

Još interesantnije je da su se masovno vraćali prošle, krizne godine, bez obzira što imaju vizu/dozvolu za rad, regularni posao. Saglasni su u jednom: "Tamo si stalno večni stranac". Ovo je stav, ne samo nekih mlađih koji odlaze ovih dana, već i jednog starijeg bračnog para koji je čak držao svoj restoran u pokrajini Baden-Virtemberg.

Kažu da posle određenog vremena "više nije pitanje finansija, jezika i snalaženja, već emocija kojih manjka u Nemaca". Ipak, malo ko će vam reći da život u Nemačkoj ili Austriji "ne valja", u skladu sa nekim kriterijumima vezanim za prava, uređenje, standard, povlastice, zaradu.

Ono što povratnicima takođe smeta, tačnije, ono što im je smetalo - jeste činjenica da im deca odrastaju ne poznajući nikoga od rodbine i prijatelja. Dakle, prema iskustvu brojnih ljudi s ovih prostora, glavni okidači za ostanak u svojoj zemlji ili povratak iz inostranstva jesu jezička barijera i mentalitet.

"Gledaju nas čudno, kao da nismo normalni. Ne mogu da shvate zašto smo se vratili iz Nemačke", takođe je jedan od komentara povratnika.

Kafić, kafići, Nemačka, konobar Kafići u Nemačkoj / Foto: Tanjug/AP

Utisak je, kažu, da u Nemačkoj više nije kao što je bilo tokom sedamdesetih pa do nekih 2000-ih godina. "Nekada je gastarbajter od jedne plate mogao da prehrani celu svoju porodicu, priušti odmor, auto, a sada je to nemoguće. Moraju raditi i muž i žena, i plus dodatne poslove", jedan je od komentara.

Saglasni su da se mora raditi mnogo za pristojan život, nikakav luksuz, i kažu da ljudi dok ne odu - ne znaju kako zaista stoje stvari. Određeni poslovi jesu mnogo bolje plaćeni nego na Balkanu, i neke stvari se više cene, ali kada se sve stavi na vagu - pojedinima se povratak ipak osladio.

S druge strane, svakako da ima i onih koje nostalgija ne muči, ili barem nije dovoljan motiv da se vrate u Srbiju, Hrvatsku ili BiH. Ako radite "preko", u koju grupu spadate, i šta bi bili vaši glavni okidači za povratak u domovinu?

Video: Završeni pregovori frilensera i vlade

(Telegraf Biznis)

Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Petra

    18. april 2021 | 16:22

    U Srbiji moze dobro da se zaradi i lepo zivi.. Ko hoće i ume da radi taj ima love i u Srbiji bez da ide u tudjinu

  • Zoran

    18. april 2021 | 18:56

    Potrosi se tamo sve ali zivis ko covek,a drugom,osnov za penziju ti je 1500 ili 2000 eur,a ne sezdeset pet odsto od 30.000,00 din.Ja ne bih imao nista protiv da sam tamo. .

  • niko

    18. april 2021 | 20:25

    Problem nije mentalitet nego nepoznavanje jezika i velika ocekovanja u brzu zaradu.Dolaskom Hrvata Rumuna i Bugara u EU manja je potreba za nekvalifikovanom ili polukvalifikovanom radnom snagom van EU.Radni papiri su dodatni problem.

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>