Šta znači energetska tranzicija Srbije? Cilj je očuvanje nezavisnosti i sigurnosti snabdevanja

Foto: Pixabay

Srbija je dobila četiri nova zakonska rešenja, koja treba da doprinesu sprovođenju energetske tranzicije, tako da budu zaštićeni interesi građana i države, ali i norme koje smo prihvatili po pitanju Pariskog sporazuma i drugih obaveza vezanih za sektor energetike.

Teme za vas

Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o energetici, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o upotrebi obnovljivih izvora energije.

Ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je u načelnoj raspravi da ti zakoni predstavljaju prekretnicu u energetskoj politici Srbije, koja se do sada bazirala na korišćenje energije iz termoelektrana i hidroelektrana, piše Energija Balkana.

Istakla je da ti zakoni podrazumevaju da se energetska politika Srbije ubuduće bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnom korišćenju energije i naglasila da bi ti zakoni trebalo da doprinesu klimatski održivom privrednom razvoju Srbije, koji, kako je rekla, već postoji u svetu.

O tome šta ova zakonska rešenja donose bilo je do sada puno najava, obećanja i procena o njihovom značaju. Sada nam predstoji njihovo sprovođenje, a po kojim uslovima treba da definišu podzakonska akta, za koja smo čuli obećanja da će biti brzo napisana.

Potom, sledi realizacija. I, tu stižemo na teren sprovođenja energetske tranzicije, koja je, zapravo, već započeta, odnosno, čiji su scenario svetski centri moći već napisali i za nas, ne pitajući da li se slažemo. Javne rasprave, svetski klimatski samiti, do sada su zapravo služili samo za to da se u dobro izrežiranim predstavama političarima, samozvanim svetskim vođama pruži prilika da ispričaju šta se mora uraditi.

Bogate zemlje, koje sebi daju za pravo da kreiraju i živote stanovnika nas iz siromašnih zemalja i ne pomišljaju da sebi zabrane ono što brane drugima. Niko Francusku ne tera da zatvori nuklearke, Nemačka je usred donošenja zakona o prestanku proizvodnje struje iz uglja prošle godine izgradila termoelektranu Datteln 4, najavljujući da će je zatvoriti do 2038. godine.

Naftom i prorodnim gasom bogata Saudijska Arabija gradi termoelektranu na ugalj i nuklearke, koje gradi i Velika Britanija, a Japan, koji je posle Fukušime hteo da protera nuklearnu energiju - sada revidira svoje stavove. Šta za SAD znači energetska tranzicija teško je sagledati - pogotovo posle jučerašnjeg obraćanja njihovog predsednika Džoa Bajdena na klimatskom dešavanju upriličenom povodom Dana planete i kulminiranja sukoba između kongresnih struja, koje us za, odnosno, protiv petrolejskog biznisa.

Foto: Pixabay

A, suština je u tome da oni često pričaju jedno a rade drugo. Ono što je u najboljem interesu njihovih ekonomija i efikasnosti punjenja budžeta - njihovog. Zato je pred Srbijom sada ozbiljan posao. Da se i u podzakonskim aktima ovih zakona i novim strategijama, koje su najavljene, pobrinemo da sačuvamo ne samo energetsku nezavisnost - to je imperativ koji se ne sme zanemariti - već da i dobijemo energetiku koja podržava i podstiče razvoj energetskih preduzeća, što je, naravno, ključno za energetsku bezbednost, ali i za celokupni razvoj privrede.

U prevodu, to bi značilo da ne smemo zanemariti sopstvene interese da bismo ispunili sve zahteve koje nam po pitanju energetike ispostavljaju. Nažalost, iza priče o zelenoj energetskoj tranziciji, tvrdnji da se pod hitno - dakle danas, kad već to nismo uradili juče - moraju ugasiti termoelektrane na ugalj, da se moraju proterati naftni derivati sa drumova i da je čak i prirodni gas prljavo gorivo - ne stoje nikakvi alturuistički ekološki principi.

U prevodu, to znači da treba da ugasimo termoelektrane, da ne gradimo elektrane na gas i da uvozimo struju. Da uvozimo jer, sa obnovljivim izvorima energije i uz, ipak, ograničene kapacitete hidropotencijala sigurno ne možemo proizvesti dovoljno električne energije za sopstvene potrebe.

Zato je bitno da se racionalno, uz pomoć stručnjaka - a, imamo ih, sagledamo kako sada stvari stoje u srpskoj energetici, da podvučemo crtu i napišemo strategiju koja ima samo jedan cilj: očuvanje energetske sigurnosti i bezbednosti.

Foto: Facebook/Goran Vesić

Iz njega proizilaze svi drugi: racionalna upotreba energije, razvoj i korišćenje obnovljivih izvora, procena i sagledavanje dugoročnih potreba i izgradnja novih kapaciteta – uz poštovanje svih ekoloških standarda. Vremena za delovanje nema previše ali, ne sme se ni brzopleto raditi, kako bi se postigli kratkorošni efekti jer će nas to dovesti u bezizlaznu situaciju.

Šta biva kada nisi enrgetski nezavistan, mi stariji smo iskusili tokom 90-ih godina prošlog veka, u vreme kada je Srbija bila pod energetskim embargom, kada je elektroenergetski sistem radio u takozvanom ostrvskom režimu i kada smo imali restrikcije struje. Gas nam je, da podsetim, stizao pod firmom da se kroz naš gasovod transportuje za BiH a sirova nafta i naftni derivati su švercovani.

Nafte i gasa i dalje nemamo iz sopstvene proizvodnje iz sopstvenih izvora. Ali, diverzifikacija gasovoda je nešto na čemu se ozbiljno radi (nešto - Turski tok je već i završen), a za pohvalu je ideja da se razmišlja o izgradnji naftovoda ka Mađarskoj, kako Srbija više ne bi zavisila od snabdevanja naftom preko Hrvatske, Jadranskim naftovodom (JANAF).

Ali, električna energija se danas proizvodi u dovoljnim količinama, ima je i za izvoz. I, to je ono na čemu ubuduće treba insistirati. Uz najstrože poštovanje zaštite životne sredine, naravno, jer tako se štite i priroda i građani.

(Telegraf Biznis)