Praksa banaka da naplaćuju štednju, stigla na Balkan: Da li može i u Srbiju?

Foto: Shutterstock

Negativne kamate na novac koji neko ima položen u banci stigle su i u Hrvatsku, zasad ih banke nazivaju naknadama za držanje novca na računima, naplaćuju ih ili će ih početi naplaćivati isključivo pravnim osobama i to samo na račune i depozite u evrima.

Teme za vas

Da je ta praksa, koja je već neko vreme na snazi u evrozoni, stigla i u Hrvatsku, potvrdila je Novom listu Hrvatska narodna banka, ali nisu otkrili koje su banke posegnule za tim i u kojem se rasponu, barem prema podacima koje oni imaju, ta naknada zasad kreće.

Još krajem prošle godine banke su u Hrvatskoj počele podizati različite naknade klijentima, i kompanijama i građanima, neke su uvele i nove naknade, a sada na hrvatsko tržište ulazi i negativna kamatna stopa.

– Hrvatska narodna banka upoznata je s namerom pojedinih poslovnih banaka da počnu naplaćivati naknade za držanje sredstava na računima u evrima korporativnih klijenata. Prema najavama banaka takve bi se naknade obračunavale u prcentu od iznosa koji se drži na računu.

Važno je naglasiti da se dosadašnje informacije odnose isključivo na račune pravnih osoba i to u evrima, a ne i na račune fizičkih osoba kao niti na kunske račune, poručuju iz HNB-a.

Otkrivaju i da su poslovne banke tu svoju nameru obrazložile time "da i same plaćaju negativnu kamatnu stopu na sredstva u evrima koja drže u poslovnim bankama evrozone, ali i kod HNB-a u sustavu TARGET2-HR".

Može li da se prelije na Srbiju?

Podsetimo, ovo nije prvi put da se o tome govori i da se pominje u tom kontekstu balkansko tržište. Telegraf Biznis je o tome ranije i pisao, a evo kakve su šanse da se to prelije na Srbiju:

- To je već duže vreme relevantno za evropsko tržište. Na primer, znate da ECB naplaćuje bankama za stanje na računima kod nje. I to sa 0,5 odsto kamate. Korona je dovela do toga sada da je udeo depozita u bilansima banaka još puno veći. U Sloveniji imamo priliv depozita na godišnjem nivou od više od milijardu evra, a krediti ne prate taj rast, jer se investicije u privredu odlažu zbog nesigurnosti pre svega.

Naravno, građani isto nemaju gde da troše taj novac jer je veći deo uslužnih delatnosti zatvoren. Tako da još ubrzavamo taj fenomen. To je više manje strukturalni izazov na tržištu gde je valuta evro. Za Srbiju to nije toliko relevantno, a i na koliki broj ljudi to utiče je drugo pitanje, jer je reč o iznosu od 100.000 evra iznad kojeg bi se uvela naknada - rekao je prvi čovek NLB za naš portal. 

(Telegraf Biznis)