Prva Srpkinja u finalu najprestižnije evropske nagrade za pronalazače: Njen patent je jedinstven
Srpska naučnica Gordana Vunjak-Novaković je za inovativni doprinos u biomedicini izabrana za finalistkinju prestižne Evropske nagrade za pronalazače za ovu godinu, objavio je danas u Minhenu Evropski zavod za patente (EZP).
Rad ove profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put jedna naučnica iz Srbije bude u finalu u prestižnoj kategoriji "Životno delo".
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, profesorku Vunjak-Novaković je 2020. godine odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva.
Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije, Ane Brnabić. Najcitiraniju srpsku naučnicu ikada, kao dete je inspirisao jedan od najvećih svetskih umova, Nikola Tesla.
Gordana Vunjak-Novaković je pokrenula pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini. Pobednici ovogodišnje najprestižnije evropske nagrade za pronalazače biće objavljeni na ceremoniji 17. juna.
- Tokom svoje naučne karijere, Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života - rekao je predsednik Evropskog zavoda za patente, Antonio Kampinos, saopštavajući imena finalista za 2021. godinu, i dodao:
"Njena naučna inovacija, preduzetnički način razmišljanja i patentirani pronalasci nude mogućnost bezbednije rehabilitacione medicine kod mišićno-koštanih, srčanih i plućnih stanja, otvarajući vrata novom dobu regenerativne medicine".
Profesorka Vunjak-Novaković sa svojim timom trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da oporavi pluća oštećena usled kovida-19, i testira novi tretman zasnovan na inhalacionoj terapiji, gde aktivnu komponentu leka predstavlja molekul koji izlučuju matične ćelije.
Dr Vunjak-Novaković članica je najuglednijih naučnih društava i akademija u svetu, uključujući američku Nacionalnu akademiju nauka i SANU, i jedina je žena među članovima Njujorške akademije nauka. Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.
Njen rad je fokusiran na inženjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti. Njena laboratorija je razvila nove metode zasnovane na matičnim ćelijama, biomaterijalima i bioreaktorima za regeneraciju srca, pluća i kostiju, i modele humane fiziologije i patologije. Sa svojim timom naučnika, naučnica je napravila srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo.
Rođena je u Beogradu 1948. godine, a trenutno živi u Njujorku. Vunjak-Novaković je prvi inženjer u istoriji Univerziteta Kolumbija promovisan u rang "University Professor", koji ima samo petnaestak aktivnih profesora, od preko četiri hiljade angažovanih na tom univerzitetu.
Ona je i jedina žena na Kolumbiji izabrana u četiri američke akademije (Inženjerstvo, Medicina, Nauka i umetnost, Pronalazaštvo). Takođe, profesor je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesor stomatologije i direktor laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Godine 2008, Vunjak-Novaković je primljena u Međunarodnu kuću slavnih žena u tehnologiji, dobitnica je brojnih priznanja uključujući Pritzker nagradu Društva za biomedicinsko inženjerstvo i Shu Chien nagradu Američkog instituta za hemijske inženjere. Tekuće godine dobila je nagradu Pierre Galletti, najveće priznanje koje Američki institut za medicinsko i biološko inženjerstvo dodeljuje pojedincima.
Izabrana je u Academia Europaea, Srpsku akademiju nauka i umetnosti, Nacionalnu akademiju inženjerstva,
Nacionalnu akademiju za medicinu, Nacionalnu akademiju pronalazača i Američku akademiju nauka i umetnosti.
Vunjak-Novaković je imenovana u mnogim patentima, uključujući EP2408401 i EP1112348.
Video: Evo ko su najbogatije žene na svetu
(Telegraf Biznis)
Video: Otvoren prvi Inovacioni forum Srbija - Švajcarska
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.