• 0

10 najvećih naftnih igrača uspelo da prevaziđe krizu: Profit im dramatično porastao

Tržište nafte je prvi udarac pretrpelo u februaru 2020. godine, kada je kovid počeo da se širi svetom

  • 0
nafta

Foto: Freepik

Prema aktuelnim podacima koje je prikupila agencija Anadolija, iz svojih finansijskih izveštaja, ukupni profiti 10 glavnih naftnih kompanija, listiranih na svetskim berzama, porasli su u prvom tromesečju 2021. godine na više od 46 milijardi dolara.

Ovaj rezultat dolazi nakon perioda neuobičajene volatilnosti i problema na tržištu "crnog zlata" tokom krizne 2020, kada su dva glavna tipa nafte - Brent i WTI - beležili istorijski najniže vrednosti. Podsećamo, nafta je u jednom momentu vredela 0 dolara!

Prema mesečnom izveštaju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) iz maja, pandemija kovid-19 i naknadna ograničenja mobilnosti, kao i makroekonomski rizici i globalna geopolitička nestabilnost, doveli su lani do pada potražnje sa 99,76 miliona barela dnevno (bpd) ) u 2019. na 90,05 miliona barela.

Tržište nafte je prvi udarac pretrpelo u februaru 2020. godine, kada je kovid počeo da se širi svetom. Veliki proizvođači, OPEK i njeni saveznici (alijansa OPEK+) bili su primorani da stupe u akciju, u nastojanju da preuzmu kontrolu nad kretanjem na tržištu.

Međutim, tada nisu uspeli da postignu dogovor zbog suprotstavljenih stavova između lidera OPEK-a, Saudijske Arabije i Rusije.

Zbog ovog neslaganja i odluke dva najveća proizvođača nafte da "odvrnu slavine", ranije smanjenje proizvodnje je početkom aprila prekinuto, što je izazvalo nagli pad cena. Tržište nafte je bilo preplavljeno ponudom dok je na strani potražnje vladala oseka, što je imalo značajan uticaj na cene "crnog zlata".

Pored toga, problem sa nedovoljnim kapacitetima za skladištenje vršio je veliki pritisak na cene nafte. Zbog nedostatka skladišnog prostora, trgovci su u aprilu otkazivali fizičko preuzimanje isporuka i nastojali da se "otarase" postojećih zaliha po svaku cenu, što je rezultiralo nesvakidašnjim slučajem - da cena američke WTI nafte 20. aprila pređe na negativnu teritoriju, i potone na minus 37 dolara za barel.

naftaš

Foto: Freepik

Severnomorska sirova nafta Brent, koja se koristi kao glavni standard kod formiranja cena na svetskim tržištima ovog energenta, pala je 21. aprila na 17,51 dolara po barelu. Cana Brenta je tokom prošle godine potonula 32,8 posto na prosečnih 43 dolara, stvarajući pritisak na bilans stanja mnogih naftnih kompanija.

Zbog toga su velike naftne kompanije u 2020. zabeležile ogromne gubitke na godišnjem nivou. Međutim, 2021. je donela zaokret, pri čemu je jaz između ponude i potražnje počeo da se smanjuje sa pokretanjem kampanje vakcinacije, koja je uticala na pad dnevnih slučajeva zaraze i ukidanje lokdauna.

Kako su globalne ekonomije počele da se oporavljaju od negativnih posledica pandemije, tako je potražnja za naftom ušla u fazu oporavka. Tome je doprinela i disciplina u sprovođenju politike smanjenja isporuka iz zemalja grupe OPEK+, pa su se cene nafte vratile na nivo pre pandemije.

Zahvaljujući efikasnom upravljanju ponudom i jačanju globalne tražnje, prihodi 10 najvećih naftnih kompanija su porasli za 8,5 milijardi dolara na 46,5 milijardi tokom prvog kvartala 2021, prema podacima iz njihovih finansijskih izveštaja. U prvom kvartalu prošle godine, samo su Saudi Aramko i Ševron zabeležili ukupnu neto dobit od 20,3 milijarde dolara, dok su ostale kompanije zajedno imale gubitak od oko 17,7 milijardi dolara.

ruke ulje nafta zagađenje

Foto: Shutterstock

Situacija je u prva tri meseca ove godine potpuno drugačija. Britanski BP je ostvario najveći međugodišnji profit - od gubitka od 4,4 milijarde dolara u prvom kvartalu 2020. došao je do dobitka od 4,7 milijardi dolara prvom tromesečju ove godine. Ruska naftna kompanija Lukoil je takođe prijavila medugodišnju dobit od 2,1 milijardu dolara u prvom kvartalu, za razliku od gubitka od 6,3 milijarde dolara u istom tromesečju 2020.

Druge kompanije koje su ostvarile profit tokom perioda januar-mart ove godine su: Saudi Aramko sa 21,7 milijardi dolara, EksonMobajl sa 2,7 milijardi, Šel sa 5,7 milijardi dolara, Ševron sa 1,4 milijarde, Rosnjeft sa dve milijarde, ENI sa jednom milijardom dolara, Ekvinor sa 1,8 milijardi i Total sa 3,3 milijarde dolara.

Ukupan prihod naftnih giganata u prvom kvartalu ove godine povećan je za 24 milijarde dolara, ili 6,6 posto u odnosu na prošlu godinu, na približno 387 milijardi. Dok su Rosnjeft i Šel zabeležili pad prihoda u ovom periodu, Saudi Aramko je bila kompanija s najvećim povećanjem prihoda.

Video: Jedna noć u njemu vredi kao prosečna plata u Srbiji: Otvara se prvi plutajući rizort na svetu

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke