• 3

Da li građani znaju gde i kako se troši njihov novac? Detalji Izmena Zakona o pristupu informacijama

, Telegraf Biznis

"Kazne za nedostavljanje informacija postoje i u trenutno važećem Zakonu, a Nacrtom se planira njihovo povećanje, što je dobro, jer može biti motivacija organima javne vlasti da ređe krše Zakon", kaže naša sagovornica. Šta u tom smislu donose Izmene?

  • 3
Biznis, posao, novac, vaga, finansije dobit gubitak, vreća para

Foto: Shutterstock

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dolaze u trenutku kada se u Srbiji paralelno radi na izmenama nekoliko sistemskih propisa, uključujući i Ustav, i Zakon o parničnom postupku (uz to, nedavno su usvojene i izmene Zakona o zaštitniku građana, te Zakon o rodnoj ravnopravnosti).

Svi oni utiču u velikoj meri na prava građana.

- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja važan nam je i zato što je to mehanizam pomoću kog građani, ali i novinari mogu da saznaju kako organi vlasti rade, i kako se troši novac građana - kaže sagovornica Telegraf Biznis.

A da li građani znaju kuda ide njihov novac i za šta tačno plaćaju, kakvi su tokovi tog novca i kako da se zaštiti, proveravali smo sa Kristinom Kalajdžić, istraživačem u Partneri Srbija, koji učestvujuju u ravnoj raspravi.

  • Koji su izazovi na koje treba obratiti pažnju, a da na kraju, Zakon ne umanji prava građana?

- Ne znam da li je prava reč izazov, ali ono na šta treba obratiti pažnju, kada je u pitanju novi Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jesu odredbe kojima se umanjuju već dostignuti stepen prava građana, a to su pre svega odredbe koje se odnose na nova ograničenja pristupa informacijama o radu organa vlasti. To zapravo znači da bi organi javne vlasti imali više pravnih mogućnosti na raspolaganju da odbiju zahtev tražioca. Pored toga, ono što direktno utiče na prava građana je i produžavanje roka za odlučivanje Poverenika po žalbi.

Poverenik je institucija kojoj građani mogu da izjave žalbu u situacijama kada organi javne vlasti odbiju da im dostave tražene informacije. U postojećem Zakonu rok za postupanje Poverenika po žalbi je bio 30 dana, novim Nacrtom je predviđeno da ovaj rok bude 60 dana, što je nepovoljno po tražioce informacija, jer duži period za postupanje Poverenika po žalbi, za tražioca znači i duže čekanje na traženu informaciju. Ovo je posebno relevantno novinarima i istraživačima, koji su često veoma ograničeni vremenom i gde protokom vremena tražena informacija gubi na značaju.

  • Da li ima mesta kritici da ovaj zakon zapravo štiti organe javne vlasti?

- Nadovezujući se na prethodno, da, može se reći da ovaj Nacrt zakona veću pažnju poklanja zaštiti interesa organa javne vlasti, umesto unapređenju prava građana i položaja tražilaca informacija. Najbolji primer za to je uvećanje broja osnova za ograničenja prava na pristup informacijama, poput propisivanja mogućnosti da organ uskrati informaciju tražiocu ukoliko bi se na taj način ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica. Navedena ograničenja su definisana tako da ostavljaju široke mogućnosti za diskreciono tumačenje onima koji postupaju po zahtevima, čime se dodatno podstiče već loša praksa organa javne vlasti da kriju informacije koje su od javnog značaja.

Biznis, štednja, korona

Foto: Shutterstock

  • Da li i na koji način građani mogu da prate tokove novca, i na koji način im novi Zakon to omogućava? Poznato je da građani često nisu informisani o tome na koji način je njihov novac potrošen?

- Pravo na pristup informacijama o javnog značaja podrazumeva mogućnost da od svakog organa javne vlasti tražite informacije u vezi sa njegovim radom, a to podrazumeva i informacije o trošenju javnog novca. I u tom smislu, čini se da predložene izmene Zakona ne donose pozitivne promene. Nažalost organi javne vlasti retko samoinicjativno objavljuju informacije o trošenju javnih sredstava, i kada to čine, obično to rade selektivno. Ne postoji neki centralni registar gde bismo mogli da pratimo sve vrste troškova i transakcija državnih organa. Deo informacija je svakako moguće dobiti pregledom dostupne dokumentacije na sajtovima različitih institucija, poput budžeta, izveštaja o radu, dokumentacije u vezi sa javnim nabavkama, itd. Međutim, kada ovi podaci nisu javno dostupni, građani imaju na raspolaganju mehanizme iz Zakona, tj mogu uputiti zahtev za pristup informacijama, koje, nažalost, organi vlasti neretko ignorišu.

  • Da li će se ti tokovi novca pratiti i da li su, odnosno u kojoj meri zaprećene kazne?

- Kazne za nedostavljanje informacija postoje i u trenutno važećem Zakonu, a Nacrtom se planira njihovo povećanje, što je dobro, jer može biti motivacija organima javne vlasti da ređe krše Zakon. Za kršenje Zakona predviđena je prekršajna odgovornost i propisane su situacije koje su kažnjive, poput situacije da organ vlasti ne postupi uopšte po zahtevu tražioca, ili mu neosnovano uskrati informacije, ili ne postupi po rešenju Poverenik, koje je obavezujuće itd. Ove kazne se u trenutnom Zakonu kreću u rasponu od 5 000 do 50 000 RSD, a Nacrtom je predloženo povećanje, tako da minimalna novčana kazna bude 20 000 RSD, a maksimalna 100 000 RSD. Još jedna pozitivna novina iz Nacrta jeste, i da će Poverenik moći da izdaje prekršajne naloge, u visini od 30 000 RSD, onim organima javne vlasti koji ne postupe po zahtevu tražioca u zakonskom roku.

  • Konkretno, građani nemaju uvid kako javna preduzeća raspoređuju sredstva, ili lokalne samouprave, koliko je važno da ti podaci budu transparentni?

- Transparentnost, odnosno mogućnost pristupa informacijama o radu organa javne vlasti posebno je važna zbog kontrole rada organa javne vlasti. Dostupnost informacijama preduslov je da bismo mogli da procenimo da li određena institucija, ili na primer javno preduzeće, raspolaže dobro javnim resursima, prirodnim dobrima itd. Dostupnost informacija o radu organa vlasti je važna i zbog toga da građani bolje razumeju procese rada organa vlasti i načine na koji se donose odluke, kako bi mogli da se uključe u te procese.

Ovo je važno posebno na lokalnom nivou vlasti, a brojni primeri građanskog aktivizma, pokazuju nam da građni žele da se pitaju o potrošnji sredstava lokalnih vlasti, učestvuju u razvoju urbanističkih i drugih planova u svojim sredinama itd. Sa druge strane, informacije o radu javnih preduzeća su od velikog značaja jer ona najčešće pružaju javne usluge. Kroz njih protiče velika količina javnih i drugih sredstava, dok sa druge strane, javnost ima malo podataka o raspolaganju tim resursima i rezultatima rada ovih preduzeća. Nažalost, upravo ovi subjekti često uskraćuju informacije tražiocima, odnosno krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Budžet plan 2021 godina biznis

Foto: Shutterstock

  • Koliko su institucije i kompanije spremne da podele informacije o svom poslovanju?

- Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija, iz 2020. godine, potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi.

  • Novina je da se i NBS našla među onima protiv kojih ne može biti izjavljena žalba Povereniku u slučaju nedostavljanja informacija - koliko je to potencijalno štetno

- To u praksi znači, da ukoliko vam Narodna banka Srbije uskrati pristup traženim informacijama, možete jedino da podnesete tužbu Upravnom sudu. Ovo je loše po tražioce informacija iz nekoliko razloga, prvi je zato što sudski postupak traje duže od postupka pred Poverenikom po žalbi. Drugi je, sam postupak je kompikovaniji, očekuje se ili da sami umete da napišete tužbu ili da angažujete advokata, i treće, za razliku od postupka pred Poverenikom, koji je potpuno besplatan, u slučaju da izgubite u postupku pred Upravnim sudom, morate platiti sudske troškove.

  • Kako građani mogu da ostvare svoja prava kada je reč o slobodnom pristupu informacijama, kome mogu da se obrate, a da to ne budu mediji, kako je najčešće slučaj?

- Građani se mogu obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, žalbom, u situacijama kada smatraju da im je organ javne vlasti neopravdano uskratio tražene informacije.

Organizacija Partneri Srbija je tokom svog rada u oblasti prava na pristup informacijama, izradila niz vodiča, formulara, i analiza na ovu temu, preporučujemo građanima da pogledaju studiju Pravni mehanizmi za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja, u kojoj smo pobrojali sve pravne mehanizme koje stoje na raspolaganju tražiocima informacija u postupcima za zaštitu prava, i linkovali različite vrste formulara i obrazaca kojim im mogu biti od pomoći.

Pored toga, pozivamo istraživače, medije, udruženja i sve druge koji koriste mehanizme iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da nam se obrate ukoliko imaju bilo kakve dileme u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava na pristup informacijama.

Video: Prvi put u okviru Beogradskog univerziteta: Obuka menadžera za zaštitu podataka o ličnosti

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • J...

    U to cu poverovati tek kad političari direktori....budu odgovarali za lopovluka!

    0
    0

    Podelite komentar

  • Jjh

    Srbija danas- otimaj od postenih, daj lopovima i zastiti ih

    1
    0

    Podelite komentar

  • zeljko

    Kako da znamo kada je kod nas sve drzavna tajna.

    9
    2

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke