• 10

Naskuplji kvadrat kupljen u Beogradu na vodi za 9.721 evro, a evo ko je drugi po skupoći

Najniža cena stambenog kvadrata u "Beogradu na vodi" je bila 2.598 evra

  • 10
Panorama Beograda, beograd na vodi

Foto: Marko Jovanović

Najskuplji kvadrat stambenog prostora u drugom kvartalu ove godine kupljen je u kompleksu "Beograda na vodi" po ceni od 9.721 evra, navodi Republički geodetski zavod u izveštaju sa tržišta nepokretnosti za drugi kvartal 2021.

Najniža cena stambenog kvadrata u "Beogradu na vodi" je bila 2.598 evra.

Drugi stambeni kompleks u Beogradu sa najvišim cenama bio je "West 65" na Novom Beogradu, gde je naskuplji kvadrat plaćen 4.733 evra po kvadratu. Najskuplji kvadrat u staroj gradnji plaćen je 4.615 evra i kupljen je na Vračaru, navodi Tanjug.

Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u drugom kvartalu 2021. iznosio je blizu 1,6 milijardi evra, što dva puta više u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Promet stambenih objekata na nivou države u drugom kvartalu 2021. bio je veći za 82 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Veći promet i u prometu vikendica

Najveće povećanje u obimu prometa stambenih objekata zabeleženo je u Kragujevcu - 139 odsto i Nišu - 138 odsto, a porast je zabeležen i u Novom Sadu za 96 odsto i u Beogradu za 65 odsto. Promet vikendica na nivou države u odnosu na drugi kvartal 2020. godine veći je za osam odsto, a promet pomoćnih objekata za 81 odsto.

U drugom kvartalu 2021. godine je promet stanova na nivou države bio veći za 91 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Gledano po gradovima, u Nišu i u Novom Sadu je zabeleženo povećanje od 101 odsto, u Kragujevcu 92 odsto i u Beogradu 88 odsto.

Najveće povećanje u prometu zemljišta ostvareno je u Nišu - 143 odsto, a povećanje je zabeleženo i u Kragujevcu - 119 odsto, Novom Sadu - 98 odsto i Beogradu - 93 odsto.

Prednjači plaćanje gotovinom

Pandemija je uticala na obim prometa na tržištu nepokretnosti, ali ne i na uobičajene načine plaćanja. U drugom kvartalu 2021. nepokretnosti su u 85 odsto prometa plaćene gotovinom, a u 15 odsto iz kreditnih sredstava.

Gotovinom se najviše plaćalo zemljište u 99 odsto prometa zemljišta, mešoviti prometi u 97 odsto prometa mešovitih nepokretnosti, objekti u 93 odsto prometa objekata i posebni delovi objekata u 69 odsto prometa posebnih delova objekata.

Iz kredita se najviše finansirala kupovina posebnih delova objekata i to u 31 odsto prometa posebnih delova objekata.

Najveće učešće u obimu novčanih sredstava na tržištu stanova imao je Grad Beograd sa ukupno 563 miliona evra, odnosno 65 odsto od obima novčanih sredstava na tržištu stanova.

Pored stanova, Grad Beograd je imao najveće učešće i u vrednosti prometa poslovnih prostora, garažnih prostora, stambenih objekata, poslovnih objekata i građevinskog zemljišta.

Video: Stan u Beogradu ili na Zlatiboru: Šta je isplativije i unosnije?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Vitez Koja

    Koliko god para da imaš, moraš da budeš ozbiljan bolid da u Beogradu kupiš stan od 9000 eura po kvadratu i to u BG na vodi.

  • Sibin

    Taj sigurno nije normalan!!!

  • ON

    Pa 90% LJUDI U SRBIJI NEMA NI ZA 1KVADRAT.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke