Zašto se kafa u Srbiji smatra luksuzom, a opet je u potrošačkoj korpi?

Foto: Shutterstock

Kafa, jedan od omiljenih napitaka uskoro će da poskupi u Srbiji. To je potvrdio i sagovornik Telegraf Biznisa generalni direktor Štraus adriatika (Strauss Adriatic), kompanije iza Donkafe brenda, Siniša Daničić.

Teme za vas

Kako nam je naveo, poskupljenje sirove kafe prouzrokovaće veću cenu kafe u maloprodaji u Srbiji.

- S obzirom na sve uključene faktore, sasvim je sigurno da cenovne promene neće biti male - naveo je između ostalog, Dančić za naš portal.

Vest da će cena kafe poskupeti došla je u trenutku kada je većina evropskih država relaksirala mere, a kafići teže da vrate kupce starim navikama ispijanja kafe van kuće.

Koliko nameta ide na kilogram kafe?

Osim prelivanja stanja svetskog tržišta na naše, kod nas na cenu utiču i akcize. Proizvođač odnosno trgovac mora da plati nekoliko nameta kako bi plasirao kilogram kafe na tržište. Slično je sa gorivom na primer. Da bi plasirali na tržište litar nekog naftnog derivata, naši trgovci moraju da plate državi čak šest nameta. 

- Srbija spada u grupu retkih zemalja u svetu gde je kafa akcizna roba, što govori o tome da se i dalje percipira kao luksuz. To nikako ne može biti slučaj budući da je kafa sastavni deo svakodnevne potrošačke korpe - kaže nam Dončić.

Akciza u Srbiji se svake godine usklađuje sa rastom cena na malo i porasla je oko 8,5% od poslednjeg poskupljenja kafe 2017. godine.

Sasvim je sigurno da cenovne promene neće biti male, naveo je Dančić /Foto: Doncafe Strauss Adriatic

- Kao odgovorna kompanija koja brine o svojim potrošačima, mi smo taj namet do sada uspevali da apsorbujemo na račun sopstvene profitabilnosti i da ga ne prenesemo na krajnjeg potrošača- navodi.

Osim akciza na cenu koju plaćaju krajnji potrošači utiče i carina.

- Treba naglasiti i to da proizvođači u Srbiji moraju da plaćaju i carinu, što ih stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na one koji uvoze gotov proizvod iz zemalja Evropske Unije, budući da oni taj namet ne plaćaju - podseća Dončić.

Naš sagovornik objašnjava da postoji i trend kada je reč o vrsti kafe koja se najčešće uvozi. Prema njegovim rečima, u Srbiji, shodno ukusu ljubitelja kafe, i dalje je dominantna tradicionalna kafa. Uzimajući u obzir potrebe domaćeg tržišta, i uvoz sirove kafe koja se koristi za pripremu tradicionalne kafe je najveći.

Sudeći prema procenama proizvođača godišnje se prošvercuje između 4.000 i 5.000 tona sirove kafe dok se, izraženo u dinarima, šteta koju republički budžet trpi zbog neplaćenih akciza kreće u rasponu od 400 miliona do čak milijardu.

Procene dalje govore da tržište kafe u Srbiji vredi oko 200 miliona dolara. Problem je, međutim, što značajan deo tog kolača pripada nelegalnim prodavcima i trgovcima.

(V.B.)