• 0

"Gde nam odoše svi?" U ovih 5 sektora: Šefovi se hvataju za glavu, ne mogu da povrate radnu snagu

Konkretno u Velikoj Britaniji, korona je podstakla mnoge strane radnike da se vrate svojim kućama, mada je na to uticao i Bregzit

  • 0
Mobilni telefon, dostava

Foto: Shutterstock

Posle godinu i po dana "života pod koronom", mnoge promene koje se dešavaju u svetu, pa i na tržištu rada, ne bi trebalo mnogo da nas čude.

Ipak, za određene industrije i poslodavce - negativne posledice mogu biti trajne i razarajuće. Neki se, zapravo, pitaju da li kovid pokreće istorijsku ravnotežu moći između šefova i radnika?

Niko pri "zdravoj pameti", piše BBC, ne bi mogao da uporedi kovid sa bubonskom kugom, poznatom i kao Crna smrt (eng. Black Death), koja je u 14. veku zbrisala nebrojeno mnogo radne snage, pre svega, radnika-seljaka.

To je dovelo do toga da su zarade na farmama porasle za nekoliko desetina procenata u narednom periodu. Kovid-19 zasigurno nije poremetio tržište rada do te mere, ali bi aktuelna pandemija svakako mogla ubrzati značajne društvene i ekonomske promene; ako već i nije.

Konkretno u Velikoj Britaniji, korona je podstakla mnoge strane radnike da se vrate svojim kućama, mada je na to uticao i Bregzit, koji je uneo nova, stroža pravila. Britanci sada ne mogu biti sigurni da će im se strana radna snaga vratiti - kada prođe korona.

S druge strane, finansijski uticaj Londona slabi.

Ana Janczuk, osnivač velike poljske organizacije u zapadnom Londonu, kaže da se većina njenih bliskih prijatelja vratila u tu zemlju, te da sada više cene blizak kontakt s porodicom. Dakle, to je taj izmenjeni društveni momenat koji više nema veze ni sa novcem ni sa izlaskom VB iz Evropske unije.

- Ponovo su procenili svoje izbore i prioritete - dodaje Janczuk.

Kompanije su, radnicima iz istočne Evrope, godinama "popunjavale praznine", ali se više ništa ne može uzeti zdravo za gotovo. Kovid je za mnoge bio okidač i da porazmisle čime nadalje žele da se bave, hoće li možda da se penzionišu ili promene posao - odnosno prekvalifikuju se. Neki su započeli i sopstveni biznis.

amazon dostava

Foto: Shutterstock

Ekonomska "neaktivnost" je porasla tokom pandemije, što pokazuju podaci Zavoda za nacionalnu statistiku. Sve su to događaji koji otežavaju život poslodavcima, piše dalje BBC, a koji zato moraju da računaju na to da će radnike - kojih fali - ubuduće plaćati više. Ne samo dok traje pandemija ili pingdemija, već zauvek.

Prema podacima jednog od najvećih britanskih sajtova za zapošljavanje, Reed, plaćanja u sektorima kao što su ugostiteljstvo i ketering - porasla su 18%, u odnosu na prethodne oglase, i 14% za sve poslove plaćene 25.000 funti ili manje.

S druge strane, "teret" radne snage prebačen je na druge sektore koji su nesmetano radili tokom cele 2020, a to su maloprodaja, e-trgovina, skladištenje robe, logistika, dostava.

Iz Banke Engleske kažu da je to oporavak u obliku slova K: neki sektori rastu munjevito, a neki padaju - i verovatno neće ponovo zaposliti ljude koje su morali da otpuste. Prinudni odmor je zadržao ljude na sadašnjim poslovima, umesto da im omogući da se presele tamo gde bi ti poslovi bili u budućnosti.

Da li je to istorijski zaokret? Ostaje da se vidi.

Video: Vučić, Zaev i Rama: Tri sporazuma za bolju regionalnu saradnju

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke