• 4

Probali su radnu nedelju od 4 dana i odbacili je posle 2 i po meseca. Zašto? Nije tako šef odlučio

U svetu se dugo veća o tome treba li preći na četvorodnevni režim rada, a razlog za uporno odlaganje te ideje nije tako naivan. Tačnije, ima ih više

  • 4
Povratak na posao

Foto: Shutterstock

Preći na radnu nedelju od četiri dana ne znači samo eliminisati jedan dan, već bi to značilo da preostala četiri dana od pet standardnih - treba da radite znatno više nego inače.

Najpre, posao neće "nestati", odnosno neće biti prepolovljen i to često nije nešto o čemu vi odlučujete. Jedino ako ste samozaposleni, pa birate kog klijenta ćete odbiti, a koga ne.

Mada, čak i tada, desiće vam se da vam jedan klijent "zadaje više muka" od troje drugih, zajedno. Nikada ne možete znati, i retko ko danas posao završava u 17.00 sati. To, barem, nije slučaj u korporativnoj Americi.

Dakle, da li je radna nedelja od četiri dana pametna ideja?

Istraživačko-konsultantska firma "Alter Agents" naučila je svoju lekciju. Prošlog leta su isprobali četvorodnevnu radnu nedelju, kako bi olakšali posao radnicima usled stresa zbog korone.

CEO Rebeka Bruks je napravila raspored tako da se zaposleni "rotiraju" sa radnim danima i smenama, kako bi uvek neko bio dostupan klijentima. Međutim, odbacili su ovu ideju posle svega 10 nedelja.

Isplivali su razni problemi. Recimo, dodatni slobodni dan je značio da kolege kasnije gube više vremena za brifovanje (upućivanje) kolega u ono što su propustili kada nisu radili. Takav izazov je svakako otežavao sastanke.

S druge strane, oni zaposleni koji su se dobrovoljno prijavili da budu deo sastanaka i onim danima kada inače ne rade - osećali su više stresa. Celokupna situacija je nepovoljno uticala na čitav tim.

"Alter Agents" je onda došao na novu ideju: da, mimo uobičajenih benefita, omogući zaposleni jedan ekstra dan mesečno. Ispostavila se da je takva politika poslovanja zaista dovela do redukacije stresa. S jedne strane, zaposleni su bili "u poslu", dok su s druge strane - osećali više slobode i bolje organizovali svoj raspored.

Žena devojka posao meditacija koncentracija

Foto-Ilustracija: Shutterstock

Dokazi su takođe pomešani o tome koliko su, zaista, kraće radne nedelje bile efikasne u zemljama koje su prihvatile koncept. U Nemačkoj su napori da se skrati radno vreme u deceniji do 1994. mogli naštetiti zapošljavanju, prema studiji ekonomistkinje Dženifer Hant.

Studija iz 2009, koju je vodio ekonomista Matthieu Chemin, sugeriše da je politika od 35 sati rada u Francuskoj, koja je započela 2000, učinila malo za povećanje zaposlenosti. U martu je španska vlada saopštila da će platiti kompanijama da testiraju četvorodnevnu nedelju, a prošlog novembra je londonski gigant robe široke potrošnje, Unilever, lansirao pilot koncept u svojim kancelarijama na Novom Zelandu.

Retka zemlja koja je pokazala pozitivne rezultate u ovom domenu jeste Island, gde postoje novi dokazi da je za neke učesnike smanjeni raspored - efikasan. Grupa od više od 2.500 zaposlenih na Islandu, koja je zabeležila manje sati rada, ali bez smanjenja plata, pokazala je poboljšanje u vidu blagostanja i produktivnosti.

Video: Radna nedelja od 4 dana - prednosti i mane

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Srboljub

    Bre, ovo važi na Marsu a u Srbiji bi uveli JužnoAmeričko iz doba robovlasnika! Dovedi strance i daj im robove da rade za 200€. Svi bi u Srbiju jeftina radna snaga. I to 8 dana u nedelji? Kako? Pa lepo, radiš 7 a 8-i si dužan da odradiš.

  • Endokin

    Četvorodnevnu, da nije neka greška. Ja još uvek radim 6 dana u nedelji. Trebalo bi uvesti obaveznu petodnevnu radnu nedelju.

  • Map

    Za nas nema problema,nasi robovlasnici bi da kako mogu uveli i osmodnevnu radnu nedelju a posla po 12 sati i da to sve plate sa minimalcem pa i manje

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke