Jedna država profitiraće od haosa u Avganistanu zbog blaga kojeg ima i u Srbiji: "Spakovali i torbe"

Foto: Tanjug/AP

Pad Avganistana doveo je do ozbiljne zabrinutosti za bezbednost avganistanskih građana i stranaca, ali i pokrenuo pitanja o budućnosti ogromnih rudnih rezervi zemlje, čija se vrednost nekad procenjivala na čak 3 biliona (triliona) dolara.

Teme za vas

Avganistan je jedna od najsiromašnijih nacija na svetu. Međutim, 2010. godine američki vojni zvaničnici i geolozi otkrili su da zemlja, koja se nalazi na raskrsnici centralne i južne Azije, "leži" na nalazištima minerala, što bi moglo dramatično promeniti ekonomske izglede zemlje.

Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata "raštrkane" su po provincijama. Tu su i minerali retke zemlje i, možda najvažnije, jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma - bitne, ali deficitarne komponente za baterije za e-vozila i druge tehnologije, koje su od vitalnog značaja za rešavanje klimatske krize.

Haos bi mogao da pogoduje Kini, koja dominira na svetskom tržištu metala retke zemlje, koji se široko koriste u tehnologiji, da uskoči u razvoj rezervi minerala, koji takođe uključuju litijum.

- Kineski trgovci su spakovali torbe i stići će prvim letovima nakon otvaranja aerodroma - rekao je Biron King, poznati geolog.

- Ljudi koji razumeju istraživanje dugo su sa željom gledali na Avganistan - rekao je on, dodajući da je Avganistan u poslednjih 20 godina rutinski slao predstavnike na međunarodne rudarske konferencije da „govore o mineralnim zalihama“.

Avganistan bi mogao postati "Saudijska Arabija litijuma", pisao je Njujork tajms pre nekoliko godina.

Avganistan ima "bogate" mineralne resurse, ali većina nije uspešno razvijena, niti su resursi sistematski istraživani od sedamsedestih. Nisu koristili ni  savremene metode.

Operativno okruženje u Avganistanu može biti izazovno i skupo, navodi se u izveštaju koji je dostupan javnosti. Mnoga područja mineralnih mogućnosti nalaze se u udaljenim planinama kojima nedostaje infrastruktura, snažna i približno obučena radna snaga. Izazovi takođe uključuju bezbednost, sukobe i lokalnu politiku...

Ipak, među kandidatima za razvoj rudnika u Avganistanu dugoročno je Kina, rekao je King. Predstavnici iz Kine rutinski su posećivali i obilazili Avganistan u poslednje dve decenije, pa Kina verovatno ima „izvanredan pristup ležištima minerala“.

Međutim, King je naglasio izazove razvoja ovih resursa. „Za razvoj minerala potrebni su zakoni, dozvole i fizička sigurnost. U meri u kojoj talibani mogu pružiti sigurnost u ovim područjima, istraživanje i eksploatacija mogu da napreduju", rekao je i upozorio da je rudarstvo proces dug 10, 20, 30 godina.

Zauzimanje Avganistana od strane talibana neće uskoro doneti više litijuma ili metala retke zemlje ili mnogo drugih minerala na svetsko tržište, rekao je King.

Foto: Shutterstock

- Ne u narednih godinu - dve. Možda neka manja produkcija za tri do pet godina  - I posle pet godina, „postoji verovatnoća da će Avganistan postati izvoznik minerala, ali čak je i to problematično, s obzirom na hronična politička i društvena previranja u regionu“, rekao je King.

Sve u svemu, „avganistanski fijasko je globalna prekretnica", rekao je on.

Tri zemlje - Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija - trenutno čine 75% globalne proizvodnje litijuma, kobalta i retkih elemenata. Prosečan električni automobil zahteva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila, a sve se više insistira na toj vrsti vozila.

Litijum, nikal i kobalt ključni su za baterije. A Srbija je postala deo te svetske mape za litijum. 

Zapad zavrće finansijsku slavinu, talibanima ostaje opijum

Finansijski rat protiv talibana znači i zamrzavanje deviza i stopiranje razvojne pomoći, a stručnjaci kažu da talibanima ostaju - trgovina drogom, ucene i ilegalni porezi, ali da to nije dovoljno da se upravlja zemljom.

Otkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, u zapadnim državama se pitaju čime bi mogli da se suprotstave militantnim islamistima. Vojna rešenja ne dolaze u obzir, pa su se Sjedinjene Države i njihovi saveznici prestrojili na vođenje „finansijskog rata“.

Američki predsednik DŽo Bajden i Federalne rezerve (FED) zamrzli su milijarde dolara avganistanskih sredstava na američkim računima. Skoro devet milijardi dolara aktiva plasirano je u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Među njima su i avganistanske zlatne rezerve u visini od 1,2 milijarde dolara i 300 miliona dolara u stranom efektivnom novcu.

Očekujući pad Kabula, Bajden je zaustavio protok dolara u Avganistan. Više zemalja, među kojima je i Nemačka, zaustavile su razvojnu pomoć. Avganistan u velikoj meri zavisi od strane podrške i upućen je na nju ako želi da izbegne slom krhke ekonomije. Međunarodni monetarni fond je blokirao 340 miliona dolara deviznih rezervi koje bi talibani mogli da pretvore u čvrstu valutu. Zvaničan razlog je „nejasna situacija da li će međunarodne zajednice priznati novu vladu“.

Talibani su niz godina kao „teroristička organizacija“ poid međunarodnim sankcijama. Svoju borbu su finansirali uzgajanjem opijuma, trgovinom drogama i ucenama.

Avganistan je najveći izvoznik opijuma na svetu. Izveštaj UN procenjuje da se godišnji prihod talibana od te delatnosti kreće između 300 miliona i 1,6 milijardi dolara.

(Telegraf Biznis)